УПУТСТВА РЕЦЕНЗЕНТСКОЈ КОМИСИЈИ ЗА ПРОЦЕНУ ИСПУЊЕНОСТИ СТАНДАРДА ЗА АКРЕДИТАЦИЈУ

упутства рецензентској комисији за процену испуњености стандарда за акредитацију студијских програма првог и другог степена високог образовања

УПУТСТВА РЕЦЕНЗЕНТСКОЈ КОМИСИЈИ ЗА ПРОЦЕНУ ИСПУЊЕНОСТИ СТАНДАРДА ЗА АКРЕДИТАЦИЈУ
СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА ПРВОГ И ДРУГОГ СТЕПЕНА ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА
Акредитацијом се утврђује да високошколска установа и студијски
програми испуњавају стандарде из члана 12. тач. 13) и 14) Законa о
високом образовању (“Сл. гласник РС“ 88/17, 27/18 - др. закон и 73/18)
и да високошколска установа има право на издавање јавних исправа у
складу са овим законом.
У поступку акредитације високошколске установе утврђује се испуњеност
стандарда за акредитацију, да ли установа испуњава и одговарајуће
услове из чл. 44–48. Закона о високом образовању (“Сл. гласник РС“
88/17, 27/18 - др. закон и 73/18) и да ли испуњава услов у погледу
потребног броја наставника.
Услов у погледу потребног броја наставника високошколска установа
испуњава ако има наставнике у радном односу са пуним радним временом
за извођење најмање 70% часова активне наставе на студијском програму
за који се тражи дозвола за рад, а најмање 20 наставника у радном
односу са пуним радним временом на високошколској установи.
Изузетак су студијски програми у пољу уметности где тај број не може
бити мањи од 50%.
Од укупног броја наставника потребних за обављање наставе по годинама
студија за студијски програм за који се тражи дозвола за рад,
академије струковних студија и високе школе струковних студија, изузев
у пољу уметности, морају да имају најмање 50% наставника са стеченим
научним називом доктора наука.
Степени студија:
Студије првог степена су:
ОАС - основне академске студије (180 – 240 ЕСПБ);
ОСС - основне струковне студије (180 ЕСПБ);
ССС - специјалистичке струковне студије (60 ЕСПБ).
Студије другог степена су:
МАС - мастер академске студије (60 – 120 ЕСПБ);
МСС - мастер струковне студије (120 ЕСПБ);
САС - специјалистичке академске студије (60 ЕСПБ).
Студијски програми академских студија из медицинских наука могу се
организовати интегрисано у оквиру основних и мастер академских
студија, са укупним обимом од највише 360 ЕСПБ бодова:
ИАС - Интегрисане основне и мастер академске студије (300 ЕСПБ)
ИМАС - Интегрисане основне и мастер академске студије из медицинских
наука (највише 360 ЕСПБ)
Поступак акредитације спроводи се редовно, у року од седам година, а
раније на захтев високошколске установе
Документација коју установа подноси, као и рецензентски извештај,
базирају се на следећим документима:
1.
Правилник о стандардима и поступку за акредитацију студијских
програма
2.
Упутства и Стандарди за припрему документације за акредитацију
студијских програма првог и другог степена
Наведени документи се налазе на сајту www.nat.rs.
Чланови рецензентске комисије су упознати са Кодексом понашања
Националног тела за акредитацију и проверу квалитета и приступају
рецензији на основу Кодекса и одговарајућих докумената.
Рецензентска комисија у зависности од предмета рецензије прати
стандарде, упутства и документацију коју је установа поднела, на
основу чега сачињава РЕЦЕНЗЕНТСКИ ИЗВЕШТАJ.
Рецензентски извештај се сачињава обавезно у електронској и папирној
форми. Рецензентска комисија је обавезна да рецензентски извештај
преда у обе форме до рока који је назначен у Уговору о рецензији.
Чланови рецензентске комисије добијају:
*
Документацију у електронској форми,
*
Правилник о стандардима и поступку за акредитацију студијских
програма
*
Упутства за припрему документације за акредитацију студијских
програма првог и другог степена
*
Стандарде и упутства за акредитацију студијских програма првог и
другог степена
*
Правилник о листи стручних, академских и научних назива.
*
Правилник о научним, уметничким односно стручним областима у
оквиру образовно-научних, односно образовно-уметничких поља.
Рецензентска комисија анализира сваки стандард који се односи на
поднети студијски програм првог и другог степена.
Упутствима је предвиђено да установа испуњеност стандарда доказује
одређеним описом, као и прилозима и табелама у којима су приказани
одговарајући подаци којима се документује испуњеност датог стандарда.
Установа може доказати испуњеност стандарда и на други начин, или
додатним прилозима и табелама који нису предвиђени у упутству за
припрему документације за акредитацију.
Рецензенти прате Упутства за рецензентску комисију, која су
организована на исти начин као упутства за припрему документације за
акредитацију. У текстуалном опису уз сваки стандард дата су упутства
за рецензију, при чему рецензенти могу отворити одговарајуће фајлове
који се односе на табеле и прилоге које установа прилаже у својој
документацији.
Након увида у приложену документацију рецензентска комисија анализира
испуњеност сваког појединачног стандарда.
Рецензентска комисија припрема прелиминарни извештај на рецензентском
обрасцу на основу претходне анализе и оцењује:
*
да ли је самовредновање изведено на основу стандарда за
самовредновање и оцењивање квалитета високошколске установе;
*
који су стандарди при самовредновању и оцењивању квалитета
испуњени у целини, који делимично, а који нису испуњени;
*
које су области деловања високошколске установе у квалитативном
смислу задовољавајуће, које су делимично задовољавајуће и које су
незадовољавајуће.
*
који су стандарди при акредитацији установе испуњени у целини,
који делимично, а који нису испуњени.
*
да ли је установа поступила по препорукама из претходне одлуке о
акредитацији и извештају о спољашњој провери квалитета
Рецензентска комисија за акредитацију високошколске установе утврђује
додатне чињенице од значаја за доношење одлуке о захтеву за
акредитацију непосредним увидом у рад високошколске установе, а о
њеном доласку у високошколску установу, координатор доставља
обавештење најкасније 15 дана пре планиране посете.
Високошколска установа је дужна да током посете рецензентској комисији
за акредитацију високошколске установе обезбеди све тражене податке,
слободан приступ и увид у наставни процес и процес управљања, увид у
расположиви простор, сусрет са наставницима, студентима, ненаставним
особљем, комисијом за самовредновање, алумни организацијом, као и све
друго од значаја за процес акредитације.
Након увида у приложену документацију и непосредног увида у рад
установе рецензентска комисија анализира и оцењује испуњеност сваког
појединачног стандарда и даје нумеричку оцену на скали од 5 до 10 као
и описну оцену, коментаре и препоруке које уноси у рецензентски
извештај.
Рецензентска комисија доставља рецензентски извештај координатору.
Координатор доставља Извештај високошколској установи која може у року
од 15 дана од дана достављања извештаја, да дâ евентуалне примедбе на
чињенице наведене у Извештају.
Након истека рока од 15 дана, рецензентска комисија саставља коначни
Извештај, на српском и сажетак на енглеском језику, на основу
Извештаја и прихваћених примедби високошколске установе и подноси га
поткомисији на разматрање.
На основу коначног Извештаја рецензентске комисије за акредитацију
високошколске установе, поткомисија утврђује предлог Одлуке о
акредитацији високошколске установе и доставља га Комисији за
акредитацију у року од 30 дана од дана достављања коначног Извештаја
рецензентске комисије за акредитацију високошколске установе.
Уз предлог Одлуке о акредитацији високошколске установе доставља се
коначни Извештај.
Комисија на првој седници након пријема предлога Одлуке о акредитацији
разматра достављени предлог, тражи допунска објашњења рецензентске
комисије уколико је потребно, након чега доноси одлуку о акредитацији.
Техничко упутство за рецензентску комисију је организовано тако да је
у:
*
првом делу приказан: Стандард
*
другом делу: Опис датог стандардa према упутствима за примену
стандарда као и упутство за примену стандарда,
*
трећем делу: Евиденција: Прилози и Табеле
*
четвртом делу: Упутство за рецензентску комисију за оцену
испуњености стандарда.
ЗАХТЕВ ЗА АКРЕДИТАЦИЈУ и УВОДНА ТАБЕЛА
У поступку акредитације студијских програма првог и другог степена
утврђује се испуњеност стандарда за акредитацију, одговарајућих
законских услова и услова у погледу потребног броја и компетентности
наставника. Услов у погледу потребног броја наставника високошколска
установа испуњава ако има наставнике у радном односу са пуним радним
временом за извођење најмање 70% часова активне наставе на студијском
програму за који се тражи дозвола за рад, најмање 80% укупног броја
наставника у радном односу са пуним радним временом мора имати
наставна звања у следећим категоријама: предавач, виши предавач,
професор струковних студија, доцент, ванредни професор и редовни
професор, а најмање 20 наставника су у радном односу са пуним радним
временом на високошколској установи.
Изузетак су студијски програми у пољу уметности, где тај број не може
бити мањи од 50%.
Од укупног броја наставника потребних за обављање наставе по годинама
студија за студијски програм за који се тражи дозвола за рад,
академије струковних студија и високе школе струковних студија, изузев
у пољу уметности, морају да имају најмање 50% наставника са стеченим
научним називом доктора наука.
Студијски програми се остварују у оквиру једног или више образовно-научних,
односно образовно-уметничких поља:
1) Природно-математичке науке;
2) Друштвено-хуманистичке науке;
3) Медицинске науке;
4) Техничко-технолошке науке;
5) Уметност;
6) ИМТ студије
Научне, уметничке односно стручне области у оквиру поља утврђене су
Правилником о научним, уметничким, односно стручним областима у оквиру
образовно-научних, односно образовно-уметничких поља, усклађеног са
Законом и одлукама Националног савета.
На академским студијама изводи се академски студијски програм, који
оспособљава студенте за развој и примену научних, уметничких и
стручних достигнућа.
На струковним студијама изводи се струковни студијски програм, који
оспособљава студенте за примену и развој стручних знања и вештина
потребних за укључивање у радни процес.
Студије првог степена су:
1.
основне академске студије;
2.
основне струковне студије;
3.
специјалистичке струковне студије,
Студије другог степена су:
1.
мастер академске студије;
2.
мастер струковне студије;
3.
специјалистичке академске студије;
4.
интегрисане основне академске и мастер академске студијe;
Студије на светском језику
Студијски програми за стицање заједничке дипломе (ЗС)
Студијски програми ИМТ
Студије на даљину ДЛС
Студије у високошколској једниници без својства правног лица ван
седишта установе
Упутство за припрему документације за акредитацију:
Уводна табела:
Табела УВОД – Студијски програм, обухвата основне податке о студијском
програму за које се тражи акредитација:
1.
Податке о високошколској установи у којој се изводи студијски
програм и називе студијских програма.
2.
Oбразовно-научно/образовно-уметничко поље наведено у складу са
Законом
3.
Научна, стручна или уметничка област наведена у складу са листом
области коју утврђује Национални савет.
4.
Обим, врста и дужина студија у складу са Законом.
5.
Назив дипломе наведен у складу са листом звања коју утврђује
Национални савет.
За сваки стандард прилаже се низ одговарајућих табела и прилога које
треба означити и приложити. Текстуални описи којима се образлаже
испуњеност датог стандарда су у оквиру наведеног броја речи. Поред
обавезних прилога институција може приложити и друге врсте прилога
који документују испуњеност датог стандарда.
Уз наведене прилоге установа доставља уједињени електронски формулар и
електронске формуларе свих студијских програма:
*
који су акредитовани у претходном периоду са датумом акредитације
за које се не тражи акредитација (укинути студијски програми),
*
актуелни студијски програми који су акредитовани у претходном
периоду за које се не тражи акредитација
*
који су акредитовани у претходном периоду за које се тражи поновна
акредитација (уколико је промењен назив студијског програма
ставити напомену),
*
нови студијски програми за које се тражи акредитација,
*
трајање, укупан број акредитованих студената по студијском
програму (број први пут уписаних студената пута број година
трајања студија), број бодова, образовно-научно односно образовно
уметничко поље, ИМТ студије за сваки студијски програм
*
укупан број акредитованих студената.
Евиденција
Уводна табела:
Табела УВОД – Студијски програм
Прилог 2. Студијски програми
*
актуелни студијски програми који су акредитовани у претходном
периоду за које се не тражи акредитација,
*
студијски програми који су акредитовани у претходном периоду за
које се тражи акредитација,
*
нови студијски програми за које се тражи акредитација.
Напомена: Рецензент проверава да ли је установа доставила уједињени
електронски формулар и електронске формуларе свих студијских програма
који су раније акредитовани (постоји Одлука о акредитацији) и за које
се тражи акредитација.
Упутство за рецензентску комисију за оцену испуњености стандарда:
Увидом у захтев за акредитацију и уводну табелу рецензентска комисија
проверава да ли је високошколска установа дала основне тражене
податке, податке о оснивању, податке који се односе на обухват
акредитације:
*
податке о високошколској установи у којој се изводи студијски
програм.
*
називе свих студијских програма са временом трајања:
*
који су акредитовани у претходном периоду са датумом
акредитације за које се не тражи акредитација (укинути
студијски програми),
*
актуелни студијски програми који су акредитовани у претходном
периоду са датумом акредитације за које се не тражи
акредитација
*
који су акредитовани у претходном периоду за које се тражи
акредитација (уколико је промењен назив студијског програма
ставити напомену),
*
нове студијске програме за које се тражи акредитација,
*
трајање, укупан број акредитованих студената по студијском
програму (број први пут уписаних студената пута број година
трајања студија), број бодова, образовно-научно односно образовно
уметничко поље, ИМТ студије за сваки студијски програм
*
укупан број акредитованих студената.
*
образовно-научно/образовно-уметничко поље наведено у складу са
Законом
*
научна, стручна или уметничка област наведена у складу са листом
области коју утврђује Национални савет
*
назив дипломе наведен у складу са листом звања коју утврђује
Национални савет
*
обим, врста и дужина студија у складу са Законом.
Рецензентска комисија проверава да ли је студијски програм прихваћен
од стране одговарајућих тела високошколске установе и самосталне
високошколске установе у чијем је саставу. Рецензентска комисија
проверава да ли се подаци дати у Захтеву поклапају са документацијом
коју је поднела установа.
Ако се први пут акредитује студијски програм, рецензентска комисија
проверава да ли се први пут акредитује и високошколска установа и то
посебно констатује да би Комисија за акредитацију и проверу квалитета
водила рачуна о осталим сегментима акредитације (високошколска
установа).
Ако се први пут врши акредитација високошколске установе и
акредитација студијског програма, онда се истовремено са акредитацијом
високошколске установе врши и акредитација свих поднетих студијских
програма.
Рецензентска комисија констатује и уноси као коментар специфичности и
везе студијског програма на различитим степенима студија (на пример,
да ли постоји студијски програм на свим степенима студија, ако не
посебно образложити).
Сваки студијски програм се акредитује за одређени број студената.
Укупан број студената на студијском програму се рачуна као број
студената уписаних у прву годину помножен бројем година трајања
студијског програма.. Рецензентска комисија проверава да ли се подаци
дати у Захтеву поклапају са осталом документацијом коју је поднела
установа, као и са подацима које комисија добије пре/током/после
посете установи.
Рецензентска комисија уноси у извештај ове податке као и образовно-научно
односно образовно-уметничко поље у којем установа жели да акредитује
студијски програм
Све податке из Уводне табеле и Захтева за акредитацију студијског
програма, рецензентска комисија уноси у рецензентски извештај у
предвиђена поља. У случају да наведено није усклађено са Законом и
одлукама Националног савета, рецензентска комисија то уноси у закључни
коментар извештаја, и у коментар уз стандард.
Стандард 1. Структура студијског програма
Студијски програм садржи елементе утврђене законом (који се детаљно
исказују у одговарајућим стандардима).
Упутство за припрему документације за акредитацију:
Опис структуре и садржаја студијског програма са методама извођења
наставе (највише 500 речи).
Упутства за примену стандарда 1:
1.1 Сваки студијски програм мора да има следеће елементе:
а. назив и циљеви студијског програма;
б. врста студија и исход процеса учења у складу са законом који
утврђује Национални оквир квалификација:
в. стручни, академски, научни, односно уметнички назив;
г. услове за упис на студијски програм;
ђ. листу обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета,
са оквирним садржајем;
е. начин извођења студија и потребно време за извођење појединих врста
студија;
ж. бодовну вредност сваког предмета исказану у складу са европским
системом преноса бодова (ЕСПБ);
з. бодовну вредност завршног рада на основним, специјалистичким и
мастер академским студијама исказану у ЕСПБ бодовима;
и. предуслове за упис појединих предмета или групе предмета;
ј. начин избора предмета из других студијских програма;
к. услове за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или
сродних области студија;
л. друга питања од значаја за извођење студијског програма.
1.2. Обим студија се изражава бројем ЕСПБ бодова.
а. Основне струковне студије имају 180 ЕСПБ бодова.
б. Специјалистичке струковне студије имају најмање 60 ЕСПБ бодова.
в. Мастер струковне студије имају најмање 120 ЕСПБ бодова, када је
претходно остварен обим првог степена струковних студија студија од
најмање 180 ЕСПБ бодова.
г. Основне академске студије имају од 180 до 240 ЕСПБ бодова.
д. Мастер академске студије имају најмање 60 ЕСПБ бодова, када је
претходно на основним академским студијама остварен обим од 240 ЕСПБ
бодова, и најмање 120 ЕСПБ бодова, када је претходно на основним
академским студијама остварен обим од 180 ЕСПБ бодова.
ђ. Студијски програми академских студија могу се организовати
интегрисано у оквиру основних и мастер академских студија.
е. Специјалистичке академске студије имају најмање 60 ЕСПБ бодова када
су претходно завршене мастер академске студије.
ж. Студијски програми академских студија из медицинских наука могу се
организовати интегрисано у оквиру основних и мастер академских
студија, са укупним обимом од највише 360 ЕСПБ бодова.
з. Кратки програм студија може се изводити у обиму 30 до 60 ЕСПБ
бодова
и. Мање измене и допуне студијског програма, за који је високошколска
установа добила дозволу за рад, не сматрају се новим студијским
програмом и врше се у складу са Законом, члан 52.
ј. Мање измене СП су оне којима се суштински не мења структура
студијских програма а којима се обезбеђује квалитетна и несметана
реализација студијског програма. На пример: измена појединих наставних
јединица; измена литературе; увођење нових изборних предмета;
ангажовање нових наставника уколико за тим постоји потреба на годишњем
нивоу; избор у виша звања.
Евиденција
Прилог 1.1. Публикација установе (у штампаном или електронском облику,
сајт институције).
Упутство за рецензентску комисију за оцену испуњености стандарда:
Рецензентска комисија проверава да ли студијски програм садржи све
елементе предвиђене Законом и стандардима. Ако је структура студијског
програма таква да садржи модуле, рецензентска комисија то уноси у
простор за коментар оцењујући обим, садржај и исходе модула.
Рецензентска комисија цени да ли структура студијског програма
одговара захтевима стандарда, у погледу назива, циљева, исхода учења,
услова уписа, начина извођења, услове преласка са других студијских
програма.
Рецензентска комисија поред оцене о испуњености стандарда даје
образложења оценa која се односе на испуњеност овог стандарда, на
основу прилога уз захтев за акредитацију, чињеница које је утврдила
током посете и докумената које је установа обезбедила на захтев
рецензентске комисије пре/током/после посете.
Стандард 2. Сврха студијског програма
Студијски програм има јасно дефинисану сврху и улогу у образовном
систему, доступну јавности.
Упутство за припрему документације за акредитацију:
Опис (до 100 речи):
Упутства за примену стандарда 2:
1.
Сврха студијског програма је образовање студената за препознатљиве
и јасне професије и занимања. Студијски програм обезбеђује стицање
компетенција које су друштвено оправдане и корисне.
2.
Сврха студијског програма мора бити у складу са основним циљевима
високошколске установе на којој се програм изводи.
Сврха реализације студијског програма мора бити јасно и недвосмислено
формулисана.
Евиденција
Прилог 1.1. Публикација установе (у штампаном или електронском облику,
сајт институције).
Упутство за рецензентску комисију за оцену испуњености стандарда:
Рецензентска комисија оцењује да ли је сврха јасно дефинисана, у
складу са задацима установе и да ли обезбеђује стицање компетенција.
Рецензентска комисија поред оцена о испуњености стандарда даје
образложења оцена које се односе на испуњеност овог стандарда, на
основу прилога уз захтев за акредитацију, чињеница које је утврдила
током посете и докумената које је установа обезбедила на захтев
рецензентске комисије пре/током/после посете.
Стандард 3. Циљеви студијског програма
Студијски програм има јасно дефинисане циљеве.
Упутство за припрему документације за акредитацију:
Опис (највише 500 речи):
Упутства за примену стандарда 3:
1.
Циљеви студијског програма укључују постизање компетенција и
академских
вештина, као и методе за њихово стицање. Циљеви такође могу да
укључе развој креативних способности и овладавање специфичним
практичним вештинама потребним за обављање професије.
2.
Циљеви студијског програма су у складу са основним задацима и
циљевима високошколске установе на којој се програм изводи.
3.
Циљеви реализације студијског програма морају да буду јасно и
недвосмислено формулисани.
Циљеви се усклађују са захтевима одређене области и тржишта рада,
привредног развоја и дефинисаним квалификацијским оквиром.
Евиденција
Прилог 1.1. Публикација установе (у штампаном или електронском облику,
сајт институције).
Упутство за рецензентску комисију за оцену испуњености стандарда:
Рецензентска комисија обавезно коментарише Прилог 1.1.
Рецензентска комисија поред оцене о испуњености стандарда даје
образложење оцене која се односи на испуњеност овог стандарда, на
основу прилога уз захтев за акредитацију, чињеница које је утврдила
током посете и докумената које је установа обезбедила на захтев
рецензентске комисије пре/током/после посете.
Стандард 4. Компетенције дипломираних студената
Савладавањем студијског програма студент стиче опште и
предметно-специфичне способности које су у функцији квалитетног
обављања стручне, научне и уметничке делатности. Опис квалификације
која произилази из студијског програма мора одговарати одређеном нивоу
Националног оквира квалификација.
Упутство за припрему документације за акредитацију:
Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената (највише 200
речи)
Опис исхода учења (највише 200 речи)
Упутства за примену стандарда 4:
4.1 Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште
способности:
*
анализе, синтезе и предвиђања решења и последица;
*
овладавања методима, поступцима и процесима истраживања;
*
развоја критичког и самокритичког мишљења и приступа;
*
примене знања у пракси;
*
развоја комуникационих способности и спретности, као и сарадње са
ужим социјалним и међународним окружењем;
*
професионалне етичности.
4.2 Савладавањем студијског програма студент стиче следеће
предметно-специфичне способности:
*
темељно познавање и разумевање дисциплине одговарајуће струке;
*
решавања конкретних проблема уз употребу научних метода и
поступака;
*
повезивања основних знања из различитих области и њихове примене;
*
праћења и примене новина у струци;
*
развоја вештина и спретности у употреби знања у одговарајућем
подручју;
*
употребе информационо-комуникационих технологија у овладавању
знањима одговарајућег подручја.
4.3. Исходи учења се описују према дескрипторима исхода учења Националног
оквира квалификација.
Евиденција
Прилог 4.1. Додатак дипломи.
Упутство за рецензентску комисију за оцену испуњености стандарда:
Рецензентска комисија цени испуњеност стандарда дајући нумеричку оцену
и образложење. Рецензентска комисија анализира описане компетенције
имајући у виду садржаје и исходе дате у курикулуму. Посебно цени да ли
су прецизно дефинисане опште и специфичне компетенције, да ли су у
складу са структуром и садржајем студијског програма и да ли су
прецизно описане и усклађене са исходима.
Рецензентска комисија процењује да ли су дефинисани услови и поступци
који су неопходни за завршавање студија и добијање дипломе одређеног
нивоа образовања доступни на увид јавности, и да ли су усклађени са
циљевима, садржајем и обимом студијског програма. Рецензентска
комисија обавезно констатује да ли постоји прилог Додатак дипломи,
анализира га и даје коментар.
Рецензентска комисија поред оцене о испуњености стандарда даје
образложење оцене која се односи на испуњеност овог стандарда, на
основу прилога уз захтев за акредитацију, чињеница које је утврдила
током посете и докумената које је установа обезбедила на захтев
рецензентске комисије пре/током/после посете.
Стандард 5. Курикулум
Курикулум студијског програма садржи листу и структуру обавезних и
изборних предмета и модула и њихов опис. Основна изборност уметничких
студија уграђена је у главни предмет
Упутство за припрему документације за акредитацију:
Опис (највише 300 речи)
Упутства за примену стандарда 5:
1.
Структура курикулума обухвата распоред предмета и модула по
семестрима, триместрима односно блоковима, фонд часова активне
наставе и ЕСПБ бодове.
2.
Облици наставе чији се обим изражава бројем часова рачунају се као
„активна настава“
3.
Ради равномерности оптерећења студената број ЕСПБ бодова по
семестрима мора бити 30, а по триместрима 20, уз толеранцију од
20%.
4.
Студијски програм основних студија, мастер студија или
интегрисаних студија мора се разликовати од других одговарајућих
студијских програма за најмање 35% од укупног броја ЕСПБ бодова,
при чему тих 35% чине предмети са активном наставом из скупа
стручно-апликативних, научно-стручних, односно уметничких
предмета.
5.
Студијски програм са модулима мора имати заједничке основе у
износу од најмање 25% од укупног броја ЕСПБ бодова.
6.
Опис предмета садржи назив, тип предмета, годину и семестар
студија, број ЕСПБ бодова, име наставника, циљ курса са очекиваним
исходима, знањима и компетенцијама, предуслове за похађање
предмета, садржај предмета, препоручену литературу, методе
извођења наставе, начин провере знања и оцењивања и друге податке.
7.
У структури студијског програма на основним академским студијама,
осим за поље уметности, заступљене су следеће групе предмета у
односу на укупан број ЕСПБ бодова, и то:
*
академско-општеобразовне – око 15%,
*
теоријско-методолошке – око 20%,
*
научно- односно уметничко-стручне – око 35%, и
*
стручно-апликативне – око 30%.
5.8 У структури студијског програма на основним струковним студијама,
осим за поље уметности, заступљене су следеће групе предмета у односу
на укупан број ЕСПБ бодова, и то:
*
академско-општеобразовне – око 15%,
*
стручне - око 40% и
*
стручно-апликативне – око 45%.
5.9 У структури студијског програма на мастер академским студијама,
осим за поље уметности,
заступљене су следеће групе предмета у односу на укупан број ЕСПБ
бодова, и то:
*
научно и стручно-апликативне – око 70%,
*
општеобразовне и теоријско-методолошке – око 30%.
5.10 У структури студијског програма на мастер струковним студијама,
осим за поље уметности,
заступљене су следеће групе предмета у односу на укупан број ЕСПБ
бодова, и то:
*
стручне и стручно-апликативне – око 90% и
*
општеобразовне – око 10%.
5.11 У структури студијског програма на специјалистичким академским
студијама, осим за поље уметности, заступљене су следеће групе
предмета у односу на укупан број ЕСПБ бодова, и то:
*
научно и стручно-апликативне – око 70%,
*
општеобразовне и теоријско-методолошке – око 30%.
5.12 У структури студијског програма на специјалистичким струковним
студијама, осим за поље уметности, заступљене су следеће групе
предмета у односу на укупан број ЕСПБ бодова, и то:
*
стручне и стручно-апликативне – око 90%,
*
општеобразовне – око 10%.
5.13 У структури студијског програма на интегрисаним академским
студијама, осим за поље уметности, заступљене су следеће групе
предмета у односу на укупан број ЕСПБ бодова, и то:
*
научно и стручно-апликативне – око 70%,
*
општеобразовне и теоријско-методолошке – око 30%.
5.14 У структури студијског програма, изборни предмети заступљени су
са најмање 20%, осим за поље медицине у односу на укупан број ЕСПБ
бодова на основним студијама и са најмање 30% у односу на укупан број
ЕСПБ бодова на мастер студијама. Листа изборних предмета треба да
садржи најмање двоструко већи број предмета у односу на број предмета
који се бира.
5.15 Саставни део курикулума студијског програма мастер струковних
студија је стручна пракса у трајању од најмање 180 часова, односно 90
часова по години, која се реализује у привредним организацијама или
јавним институцијама.
5.17. Завршни рад је обавезан на свим нивоима студија и свим
студијским програмима.
5.18. На оба нивоа студија и на свим годинама, активна настава мора
бити заступљена са најмање 600 часова годишње или 20 часова недељно, а
највише са 900 часова годишње или 30 часова недељно. Од тога:
*
на првом нивоу студија, од 600 часова 50% до 60% су предавања, а
остало су вежбе и други облици активне наставе.
*
на другом нивоу студија, које трају више од једне године, на првој
години студија од 600 часова 50% до 60% су предавања, а остало су
вежбе и други облици активне наставе.
*
на завршној години другог нивоа студија и интегрисаних студија,
највише 50% је студијски истраживачки рад, односно примењени
истраживачки рад, а остало су предавања, вежбе и други облици
активне наставе.
*
часови активне наставе на студијском и примењеном истраживачком
раду се на другом нивоу студија при прорачуну оптерећења
наставника деле са 2.
Природно-математичке науке
У последњој години првог и другог нивоа имају стручну праксу од 90
сати и 3 ЕСПБ бода, а на интегрисаним студијама по 90 сати и по 3 ЕСПБ
бода на четвртој и петој години студија.
Техничко-технолошке науке
Саставни део курикулума студијских програма за основне и мастер
студије у области техничко-технолошких наука је стручна пракса и
практичан рад у трајању од најмање 90 часова, која се реализује у
одговарајућим научноистраживачким установама, у организацијама за
обављање иновационе активности, у организацијама за пружање
инфраструктурне подршке иновационој делатности, у привредним друштвима
и јавним установама.
У области биотехничких наука, у подручју пољопривреде и шумарства,
студенти током основних студија реализују радну праксу у трајању од
најмање 90 часова, производну праксу у трајању од најмање 90 часова и
технолошко-организациону праксу у трајању од најмање 90 часова.
Друштвено-хуманистичке науке
У последњој години првог и другог нивоа имају стручну праксу од 90
сати и 3 ЕСПБ бода, а на интегрисаним студијама по 90 сати и по 3 ЕСПБ
бода на четвртој и петој години студија.
Медицинске науке
Курикулум студијског програма за академске студије из одговарајућих
научних области у оквиру образовног научно-поља медицинских наука мора
да садржи обавезне заједничке основе и могућности за специјалне
студијске модуле, уколико је предвиђено да их курикулум садржи.
Специјални студијски модули треба да буду из предметâ непосредно
везаних за медицину, било да су лабораторијски или клинички, биолошки
или бихејвиорални, оријентисани на истраживања или дескриптивни.
Курикулум студијског програма треба да садржи најмање 10% изборних
предмета.
Уметност
У структури студијског програма на основним академским студијама у
пољу уметности заступљене су следеће групе предмета у односу на укупан
број ЕСПБ бодова, и то:
*
уметничке и теоријско-уметничке групе предмета - окo 80%, при чему
су уметничке групе предмета заступљене са најмање 50%,
*
остале групе предмета - око 20%.
У структури студијског програма на основним струковним студијама у
пољу уметности заступљене су следеће групе предмета у односу на укупан
број ЕСПБ бодова, и то:
*
уметничке и теоријско-уметничке групе предмета - око 50%,
*
стручно-апликативне групе предмета - око 30%,
*
остале групе предмета - око 20%.
У структури студијског програма на мастер академским студијама у пољу
уметности заступљене су следеће групе предмета у односу на укупан број
ЕСПБ бодова, и то:
*
уметничке и теоријско-уметничке групе предмета - окo 70%, при чему
су уметничке групе предмета заступљене са најмање 50%,
*
остaле групе предмета - око 30%.
У структури студијског програма на мастер струковним студијама у пољу
уметности заступљене су следеће групе предмета у односу на укупан број
ЕСПБ бодова, и то:
*
уметничке и теоријско-уметничке групе предмета - око 45%,
*
стручно-апликативне групе предмета - око 45%,
*
остале групе предмета - око 10%.
У структури студијског програма изборни предмети, у односу на укупан
број ЕСПБ бодова, заступљени су:
*
на основним студијама најмање 20%,
*
на мастер студијама најмање 30%,
*
на интегрисаним студијама најмање 25%.
Трајање и реализација педагошке праксе
Високошколске установе које реализују педагошке студијске програме
морају обезбедити педагошку праксу у II, III и IV години студија од
минимум 90 сати годишње. На петој години студија педагошка пракса је
180 сати и 6 ЕСПБ бодова. Педагошка пракса се изводи у педагошким
установама.
За високошколске установе које у оквиру студијских програма немају
педагошко образовање, а чији би свршени студенти требало да буду
наставници стручних предмета у средњим школама, они морају, сходно
Закону о основама система образовања и васпитања, имати додатно
образовање из психолошких, педагошких и методичких дисциплина стечено
на високошколској установи у току студија или након дипломирања, од
најмање 30 ЕСПБ бодова и 6 ЕСПБ бодова праксе у педагошким установама.
Напомена:
Завршни рад на мастер струковним студијама је пројект у којем се
решава практични проблем из привредног или јавног сектора, који је
прихваћен од стране привредне или јавне институције.
Завршни рад се ради у привредној или јавној институцији са којом
високошколска установа има уговор.
Члан комисије за одбрану завршног рада на мастер струковним студијама
је представник институције у којој кандидат реализује завршни рад.
Евиденција
Табела 5.1. Распоред предмета по семестрима и годинама студија.
Tабелa 5.1 a. Распоред предмета по семестрима и годинама студија за
основне струковне студије (ОСС), специјалистичке струковне студије
(ССС) и основне академске студије (ОАС).
Tабелa 5.1б. Распоред предмета по семестрима и годинама студија за за
студије другог степена студија: МАС, МСС и САС.
Tабелa 5.1в. Распоред предмета по семестрима и годинама студија за
интегрисане студије
Табела 5.2. Спецификација предмета.
Табела 5.2.а. Књига предмета - студијски програм (назив програма)
Табела 5.3 Изборна настава на студијском програму.
Табела 5.4. Листа предмета на студијском програму првог нивоа, по типу
предмета: (Академско-општеобразовни предмети, Теоријско-методолошки
предмети, Научно, односно уметничко стручни, Стручно апликативни и
Стручни, односно уметничко-стручни предмети)
Извештај 1. Извештај о структури студијског програма (овај извештај
следи из електронског формулара и формира се након уноса и обрачуна
свих података у електронском формулару).
Блок табела 5.1. Студијски програм са изборним подручјима-модулима.
Прилог 5.1. Књига предмета (у документацији и на сајту институције).
Прилог 5.2. Одлука о прихватању студијског програма од стране стручних
органа високошколске установе.
Прилог 5.3. Програм научноистраживачког односно уметничко
истраживачког рада (уз захтев за акредитацију студијског програма
другог степена, мастер академских студија).
Прилог 5.4. Решење о акредитацији научноистраживачке организације (уз
захтев за акредитацију студијског програма другог степена, мастер академских
студија).
Упутство за рецензентску комисију за оцену испуњености стандарда:
У извештају рецензенти констатују испуњеност наведених услова у
погледу ЕСПБ. Према Закону о високом образовању студент мора имати
најмање 20 часова активне наставе недељно (600 на годишњем нивоу), а
према упутству стандарда највише 30 часова недељно. Према упутствима
стандарда од минималног броја часова активне наставе:
*
на првом степену студија, од 600 часова 50% до 60% су предавања, а
остало су вежбе и други облици активне наставе.
*
на другом степену студија, које трају више од једне године, на
првој години студија од 600 часова 50% до 60% су предавања, а
остало су вежбе и други облици активне наставе.
*
на завршној години другог степена студија и интегрисаних студија,
највише 50% је студијски истраживачки рад, односно примењени
истраживачки рад, а остало су предавања, вежбе и други облици
активне наставе.
*
часови активне наставе на студијском и примењеном истраживачком
раду се на другом степену студија при прорачуну оптерећења
наставника деле са 2.
*
СИР и ПИР могу бити саставни део предмета или завршног рада. Ако
се завршна година састоји само од једног семестра, минимални број
часова у том семестру је 20, а максимум 30 часова. Ако у завршној
години има само један семестар, као завршна година рачунају се
последња два семестра студијског програма.
Рецензентска комисија у извештају треба да констатује да ли је број
часова активне наставе и предавања одговарајући, уносећи бројчане
вредности и писани коментар везан за оцену испуњености стандарда.
Рецензентска комисија испитује да ли је предвиђен завршни рад. Завршни
радови су обавезни на свим степенима студија, за сва поља и ИМТ
студије. Завршни рад приказује се као заједнички предмет на студијском
програму за све модуле. Завршни рад се приказује кроз две позиције:
1. Предмет Завршни рад - (СТИР, ИР, ПИР, СИР) (истраживања) који је у
директној вези са реализацијом завршног рада и исказује се као активна
настава (СТИР, ИР, ПИР, СИР)
2. Завршни рад - израда и одбрана који се исказује као остали часови.
Истраживања садржана у завршном раду (активна настава) су:
*
на основним струковним студијама (ОСС) - стручно-истраживачки
рад (СТИР),
*
на основним академским студијама (ОАС) - истраживачки рад (ИР),
*
на специјалистичким струковним студијама (ССС) -
стручно-истраживачки рад (СТИР),
*
на мастер струковним студијама МСС - примењени-истраживачки рад
(ПИР),
*
на мастер академским студијама (МАС) - студијско-истраживачки
рад (СИР),
*
на специјалистичким академским студијама (САС) -
студијско-истраживачки рад (СИР).
Начин и поступак припреме и одбране завршног рада, уређује се општим
актом високошколске установе.
СТИР и ИР се деле равноправно на све наставнике студијског програма,
који учествују као извођачи на предметима из категорије:
*
Академске студије (осим поља уметности) - научно, односно
уметничко-стручни и стручно-апликативни предмети,
*
Струковне студије (осим поља уметности) - стручни и
стручно-апликативни предмети,
*
Поље уметности: академске студије - уметнички и
теоријско-уметнички предмети,
*
Поље уметности: струковне студије - уметнички и стручно
апликативни предмети.
Завршни рад приказује се као заједнички предмет на студијском програму
за све модуле и улази у 25% заједништва у складу са стандардима. ЕСПБ
улазе у укупан број ЕСПБ студијског програма и броје се у позицији
обавезних и изборних ЕСПБ (обавезни 50%, изборни 50% од укупног броја
ЕСПБ за завршни рад)
Рецензентска комисија проверава да ли је испуњен стандард у вези
праксе (Стручна, педагошка,...) Стручна пракса може да се подели у две
стручне праксе: Стручна пракса 1 и Стручна пракса 2 у различитим
годинама - семестрима студија. Битно је да је укупан број часова
задовољен у складу са стандардима за дато поље. Исто је и са осталим
праксама. Оне се приказују као заједнички предмет на студијском
програму за све модуле и улазе у 25% заједништва у складу са
стандардима. Праксе се изражавају са осталим часовима и ЕСПБ. ЕСПБ
улазе у укупан број ЕСПБ студијског програма.
Рецензентска комисија констатује да ли је студијски програм ИМТ
студијски програм. Студијски програм се приказује да је ИМТ студијски
програм, ако свака од две главне области садржи најмање 25% ЕСПБ
предмета из дате области. Ове две области треба да су заступљене са
најмање 70% ЕСПБ датог студијског програма.
*
У структури студијског програма ИМТ на основним академским
студијама (ОАС), ако једна од две главне области припада пољу
уметности а друга је из неког другог поља, заступљене су следеће
групе предмета у односу на укупан број ЕСПБ бодова, и то:
*
стручно апликативна и уметничка група предмета - 40%;
*
академско-образовна и остала група предмета -15% и
*
теоријско-методолошка, научно стручна и теоријско уметничка
група предмета - 45%.
*
У структури студијског програма ИМТ на мастер академским студијама
(МАС), ако једна од две главне области припада пољу уметности а
друга је из неког другог поља, заступљене су следеће групе
предмета у односу на укупан број ЕСПБ бодова, и то:
*
стручно-апликативна и уметничка група предмета - 35%;
*
научно-стручна и теоријско уметничка група предмета - 35%
*
опште образовна, теоријско методолошка и остале групе предмета -
30%
*
У структури студијског програма ИМТ на основним струковним
студијама (ОСС), ако једна од две главне области припада пољу
уметности а друга је из неког другог поља, заступљене су следеће
групе предмета у односу на укупан број ЕСПБ бодова, и то:
*
стручно апликативна и стручно апликативна група предмета - 40%;
*
академско образовна и остала група предмета -15% и
*
стручна, уметничка и теоријско уметничка група предмета - 45%.
*
У структури студијског програма ИМТ на мастер струковним студијама
(МСС), ако једна од две главне области припада пољу уметности а
друга је из неког другог поља, заступљене су следеће групе
предмета у односу на укупан број ЕСПБ бодова, и то:
*
стручно-апликативна и стручно апликативна група предмета - 45%;
*
стручна, уметничка и теоријско уметничка група предмета - 45%
*
опште образовна и остала група предмета -10%
Рецензентска комисија у Књизи предмета детаљно анализира опис
предмета, циљ курса са очекиваним исходима, знањима и компетенцијама,
садржај предмета, препоручену литературу, методе извођења наставе,
начин провере знања и оцењивања и друге податке, у коментар уписује да
ли постоје подаци о сваком предмету и оцењује дате садржаје.
Рецензентска комисија констатује да ли је установа приложила описе
везане за завршни рад и стручну праксу и/или друге облике наставе који
су прецизирани подацима у табелама. Рецензентска комисија на основу
извештаја (Извештај 1 или Извештај о параметрима студијског програма
који следи из уноса података у електронски формулар) уноси у коментар
податке о заступљености појединих група предмета, као и податке о
заступљености изборне наставе, уносећи бројчане вредности у простор за
коментар, и поред оцене даје и образложење. Рецензентска комисија
обавезно уноси у текстуални опис да ли и који извештаји су приложени.
За случај да курикулум садржи модуле, рецензентска комисија обавезно
анализира садржаје који су заједнички и садржај појединачних модула и
описно оцењује поједине модуле и курикулум као целину.
Све квантитативне податке потребне за процену испуњености овог
стандарда рецензентска комисија може да пронађе у радном листу
Извештај у електронском формулару, који је обавезни део документације
коју установа попуњава.
Рецензентска комисија поред оцене о испуњености стандарда даје
образложење оцене која се односи на испуњеност овог стандарда на
основу прилога уз захтев за акредитацију, чињеница које је утврдила
током посете и докумената које је установа обезбедила на захтев
рецензентске комисије пре/током/после посете.
Стандард 6. Квалитет, савременост и међународна усаглашеност
студијског програма
Студијски програм је усклађен са савременим светским токовима и стањем
струке, науке и уметности у одговарајућем образовно-научном, односно
уметничко-образовном пољу и упоредив је са сличним програмима на
иностраним високошколским установама, а посебно у оквиру европског
образовног простора.
Упутство за припрему документације за акредитацију:
Опис (до 300 речи):
Упутства за примену стандарда 6:
1.
Студијски програм нуди студентима најновија научна, уметничка,
односно стручна сазнања из одговарајуће области
2.
Студијски програм је целовит и свеобухватан и усаглашен је са
другим програмима високошколске установе.
3.
Студијски програм је усклађен са најмање три акредитована програма
иностраних високошколских установа, од којих су најмање два из
високошколских установа европског образовног простора.
4.
Студијски програм је формално и структурно усклађен са утврђеним
предметно специфичним стандардима за акредитацију.
5.
Студијски програм је усаглашен са европским стандардима у погледу
услова уписа, трајања студија, услова преласка у наредну годину,
стицања дипломе и начина студирања и упоредивости програма.
Медицинске науке
Интегрисане академске студије првог и другог степена (студије
медицине), за стицање академског и стручног звања „доктор медицине“,
трају 6 година или 5.500 часова теоријске и практичне наставе,
самосталног рада студената и праксе у здравственим установама у складу
са Директивом 2005/36/ЕК Европског парламента и Савета Европе од 7.
септембра 2005. о признавању професионалних квалификација у делу који
се односи на докторе медицине.
Оспособљавање за медицинску сестру опште неге, у складу са истом
директивом, састоји се од најмање 4.600 сати теоријског и клиничког
оспособљавања у пуној сатници током најмање три године стручног
образовања или струковних студија, а које може бити исказано у
одговарајућем броју ЕСПБ бодова.
Трајање теоријског оспособљавања из става 2. овог члана представља
најмање једну трећину, а трајање клиничког оспособљавања најмање једну
половину минималног трајања оспособљавања.
Сврха Директиве 93/16 Европског савета је олакшање слободног кретања
медицинских радника путем узајамног признавања примарних и
специјалистичких квалификација држављана ЕЕА (европске економске
регије).
Евиденција:
Прилог 6.1, 6.2, 6.3. Документација о најмање три акредитована
инострана програма, са којима је програм усклађен.
Прилог 6.4. PDF документ курикулума акредитованих иностраних
студијских програма са којима је студијски програм усклађен (листа
предмета).
Упутство за рецензентску комисију за оцену испуњености стандарда:
Рецензентска комисија уноси поред оцене и констатацију да ли су
прилози 6.1, 6.2 и 6.3 доступни преко интернета посебно ценећи
компаративну предност програма који се акредитује. Рецензентска
комисија проверава да ли је приложен PDF документ курикулума
акредитованих иностраних студијских програма са којима је студијски
програм усклађен (листа предмета).
Рецензентска комисија поред оцене о испуњености стандарда даје
образложење оцене која се односи на испуњеност овог стандарда на
основу прилога уз захтев за акредитацију, чињеница које је утврдила
током посете и докумената које је установа обезбедила на захтев
рецензентске комисије пре/током/после посете.
Стандард 7. Упис студената
Високошколска установа у складу са друштвеним потребама и својим
ресурсима уписује студенте на одговарајући студијски програм на основу
успеха у претходном школовању и провере њиховог знања, склоности и
способности.
Упутство за припрему документације за акредитацију:
Опис (највише 500 речи):
Упутства за примену стандарда 7:
1.
Број студената који се уписује на одговарајући студијски програм
утврђује се на основу расположивих просторних и кадровских
могућности високошколске установе
7.2. Врста знања, склоности и способности које се проверавају при
упису одговарају природи студијског програма и начин те провере
одговарају карактеру студијског програма и објављују се у конкурсу
Евиденција
Табела 7.1. Преглед броја студената који су уписани на студијски
програм у текућој и претходне две године.
Табела 7.2. Преглед броја студената који су уписани на студијски
програм по годинама студија у текућој школској години.
Прилог 7.1. Конкурс за упис студената;
Прилог 7.2. Решење о именовању комисије за пријем студената.
Прилог 7.3. Услови уписа студената (извод из Статута институције, или
други документ) - (прилози су исти као прилози који се дају у
документацији за акредитацију установе, уз програм се прилажу само у
електронској верзији). Институција је дужна да при упису на мастер
студије води рачуна о претходно стеченим компетенцијама кандидата.
Упутство за рецензентску комисију за оцену испуњености стандарда:
Рецензентска комисија констатује да ли је планирани број студената на
студијском програму за који се тражи акредитација у складу са
расположивим могућностима установе и да ли се при упису проверавају
способности које одговарају карактеру студијског програма.
Рецензентска комисија поред оцене о испуњености стандарда даје
образложење оцене која се односи на испуњеност овог стандарда, на
основу прилога уз захтев за акредитацију, чињеница које је утврдила
током посете и докумената које је установа обезбедила на захтев
рецензентске комисије пре/током/после посете.
Стандард 8. Оцењивање и напредовање студената
Оцењивање студената врши се непрекидним праћењем рада студената и на
основу поена стечених у испуњавању предиспитних обавеза и полагањем
испита.
Упутство за припрему документације за акредитацију:
Опис (до 500 речи):
Упутства за примену стандарда 8:
1.
Студент савлађује студијски програм полагањем испита чиме стиче
одређени број ЕСПБ бодова, у складу са студијским програмом.
2.
Сваки појединачни предмет у програму има одређени број ЕСПБ бодова
који студент остварује када са успехом положи испит.
3.
Број ЕСПБ бодова утврђује се на основу радног оптерећења студента
у савлађивању одређеног предмета и применом јединствене
методологије високошколске установе за све студијске програме.
4.
Успешност студената у савлађивању одређеног предмета континуирано
се прати током наставе и изражава се поенима. Максимални број
поена које студент може да оствари на предмету је 100.
5.
Студент стиче поене на предмету кроз рад у настави и испуњавањем
предиспитних обавеза и полагањем испита. Минималан број поена које
студент може да стекне испуњавањем предиспитних обавеза током
наставе је 30, а максимални 70.
6.
Сваки предмет из студијског програма има јасан и објављен начин
стицања поена. Начин стицања поена током извођења наставе укључује
број поена које студент стиче по основу сваке појединачне врсте
активности током наставе или извршавањем предиспитне обавезе и
полагањем испита.
Укупан успех студента на предмету изражава се оценом од 5 (није
положио) до 10 (одличан). Оцена студента је заснована на укупном броју
поена које је студент стекао испуњавањем предиспитних обавеза и
полагањем испита, а према квалитету стечених знања и вештина.
Евиденција
Табела 8.1. Збирна листа поена по предметима које студент стиче кроз
рад у настави и полагањем предиспитних обавеза као и на испиту.
Табела 8.2. Статистички подаци о напредовању студената на студијском
програму.
Прилог 8.2. Књига предмета - (у документацији и на сајту институције).
Упутство за рецензентску комисију за оцену испуњености стандарда:
Прегледом Књиге предмета рецензентска комисија утврђује да ли студенти
полагањем испита стичу одређени број ЕСПБ бодова који се утврђују за
сваки предмет према оптерећењу студената и према јединственој
методологији, и да ли је за сваки предмет испуњен услов дефинисан
Законом о високом образовању у погледу минималног, односно максималног,
броја поена који се стичу проверама знања у предиспитним обавезама.
Рецензентска комисија на основу података датих у Tабели 8.2 даје
коментар о пролазности студената.
Рецензентска комисија поред оцене о испуњености стандарда даје
образложење оцене која се односи на испуњеност овог стандарда, на
основу прилога уз захтев за акредитацију, чињеница које је утврдила
током посете и докумената које је установа обезбедила на захтев
рецензентске комисије пре/током/после посете.
Стандард 9. Наставно особље
За реализацију студијског програма обезбеђено је наставно особље са
потребним научним, уметничким и стручним квалификацијама
Упутство за припрему документације за акредитацију:
Опис (до 200 речи):
Упутства за примену стандарда 9:
1.
Број наставника одговара потребама студијског програма и зависи од
броја предмета и броја часова на тим предметима. Укупан број
наставника мора бити довољан да покрије укупан број часова наставе
на студијском програму, тако да наставници остварују просечно
максимално до 180 часова активне наставе (предавања, консултације,
вежбе, практичан рад и теренски рад) годишње, односно до 6 часова
недељно са толеранцијом од 20%. Наставник који је ангажован на
више високошколских установа остварује активну наставу у свакој
установи сразмерно проценту ангажовања од прописаног максимума од
12 часова, с тим да његово укупно ангажовање не може бити веће од
12 часова активне наставе недељно на свим високошколским
установама у Републици Србији. Наставник са непуним радним
временом, који мањи део радног времена остварује ван високог
образовања, може недељно да остварује активну наставу у предметној
установи сразмерно проценту ангажовања од прописаног максимума од
12 часова.
2.
Наставник са непуним радним временом, који већи део радног времена
остварује ван високог образовања, односно наставник ангажован по
уговору о допунском раду, може недељно да остварује активну
наставу у предметној установи максимално 4 часа недељно. Ако
наставник држи вежбе, рачуна се да два часа вежби одговарају
једном часу предавања, осим у пољу уметности. Предмет на студијама
на даљину оптерећује наставника/сарадника са 50% оптерећења које
би имао за студије на класичан начин.
3.
Од укупног броја часова активне наставе предавања на студијском
програму најмање 70% изводе наставници у радном односу са пуним
радним временом, а за студијске програме у пољу уметности тај број
не може бити мањи од 50%. Најмање 80% укупног броја наставника у
радном односу са пуним радним временом мора имати наставна звања у
следећим категоријама: предавач, виши предавач, професор
струковних студија, доцент, ванредни професор и редовни професор,
наставник страног језика, наставник вештина. Наставници у звању
доцента, ванредног и редовног професора могу да изводе наставу на
свим врстама студија.
4.
Наставници у звању предавача, вишег предавача или професора
струковних студија могу да изводе наставу само на струковним
студијама. На мастер струковним студијама сви наставници морају
имати докторате наука, изузев у пољу уметности.
5.
Предавач ван радног односа који има стечено високо образовање
најмање мастер академских студија може да учествује у делу активне
наставе, укључујући предавања и вежбе на првом и другом степену
студија, највише до трећине часова наставе на предмету у току
семестра. Такође, у пољу Медицинских наука високошколска установа
може на предлог стручног органа ангажовати у делу активне наставе,
укључујући предавања и вежбе, на првом степену студија, највише до
трећине часова наставе на предмету у току семестра, у звање
предавача струковних студија са непуним радним временом и лице
које има високо образовање првог степена и најмање завршену
здравствену специјализацију из уже научне области предмета за коју
се ангажује и које има неопходна знања и вештине у одговарајућој
области и показује смисао за наставни рад. Предавач ван радног
односа може бити ангажован искључиво на стручно-апликативним
предметима.
6.
Професор емеритус може учествовати у извођењу свих облика наставе
на академским студијама другог и трећег степена, бити члан
комисије за припремање предлога за избор наставника универзитета и
учествовати у научноистраживачком раду. Укупан број професора
емеритуса ангажованих у настави не може бити већи од 3% од укупног
броја наставника универзитета.
7.
Истраживач изабран у научно звање на начин и по поступку
прописаним законом којим је регулисана научноистраживачка
делатност, може учествовати у извођењу свих облика наставе на
мастер и докторским академским студијама, бити ментор и члан
комисија у поступку израде и одбране завршног рада на мастер
студијама и докторске дисертације, бити члан комисије за
припремање предлога за избор наставника и сарадника универзитета и
учествовати у научноистраживачком раду.
8.
Уколико лице из претходног става нема заснован радни однос у
високошколској установи на којој се програм изводи, установа са
њим закључује уговор о ангажовању за извођење наставе.
9.
Гостујући професор, из друге самосталне високошколске установе,
који учествује у реализацији студијског програма се рачуна као
наставник у допунском радном односу.
10.
Наставници у радном односу са пуним радним временом изводе најмање
50% предавања из предмета који припадају следећим кључним
категоријама: научно и стручно-апликативним на основним, мастер и
специјалистичким академским студијама, односно стручним и
стручно-апликативним на основним, мастер и специјалистичким
струковним студијама; уметничким, теоријско-уметничким и
стручно-апликативним на основним и специјалистичким академским,
односно основним, мастер и специјалистичким струковним студијама у
пољу уметности, уметничким и теоријско-уметничким на мастер
академским студијама у пољу уметности.
11.
Научне, уметничке и стручне квалификације наставног особља
одговарају образовно-научној, односно образовно-уметничкој области
и нивоу њихових задужења. Наставник мора да има најмање пет
референци из уже научне, уметничке, односно стручне области из
које изводи наставу на студијском програму.
12.
Број сарадника одговара потребама студијског програма и зависи од
броја предмета и броја часова на тим предметима. Укупан број
сарадника на студијском програму мора да буде довољан да покрије
укупан број часова наставе на том програму, тако да сарадници
остварују просечно максимално до 300 часова активне наставе
годишње, односно до 10 часова недељно уз 20% толеранције, осим у
пољу уметности. Ангажовање по сараднику не може бити веће од 16
часова активне наставе недељно на свим високошколским установама у
Србији.
13.
Звања сарадника су: сарадник у настави, асистент и асистент са
докторатом. Звања сарадника у извођењу наставе у оквиру студијских
програма у оквиру образовно-уметничког поља уметности су:
уметнички сарадник, виши уметнички сарадник, самостални уметнички
сарадник, стручни сарадник, виши стручни сарадник и самостални
стручни сарадник. Звања сарадника у извођењу наставе у оквиру
студијских програма страних језика су: лектор и виши лектор.
14.
Сарадник у настави на студијама првог степена академских студија
може бити студент мастер академских студија или специјалистичких
академских студија, који је завршио студије првог степена са
просечном оценом најмање осам (8).
15.
Изузетно, сарадник у настави на струковним студијама првог степена
може да учествује у настави уколико је студент мастер струковних
студија или специјалистичких струковних студија и студије првог
степена струковних студија завршио са просечном оценом најмање
осам (8).
16.
Сарадник у настави из уметничког поља може имати високо образовање
првог степена студија, укупну просечну оцену најмање осам (8), а
најмање девет (9) из групе предмета за коју се бира, уколико у тој
области нису предвиђене мастер академске студије.
17.
Асистент може да буде студент докторских студија који је претходне
степене студија завршио са просечном оценом најмање осам (8) и
који показује смисао за наставни рад. Асистент може да буде
изабран уколико је магистар наука, односно магистар уметности коме
је прихваћена тема докторске дисертације, односно докторског
уметничког пројекта.
18.
Изузетно, асистент за наставу на клиничким предметима може бити
изабрано лице са завршеном одговарајућом здравственом
специјализацијом.
19.
Асистент из уметничког поља може бити лице које има академски
назив магистра уметности и има уметничка дела која показују смисао
за самостално уметничко стваралаштво, уколико у уметничкој области
за коју се бира нису предвиђене докторске студије.
20.
Асистент из уметничког поља може бити и лице које је завршило
академске студије првог степена и има уметничка дела која показују
смисао за самостално уметничко стваралаштво, уколико у уметничкој
области за коју се бира нису предвиђене мастер академске, односно
докторске студије.
21.
Асистент са докторатом је лице које које је стекло научни назив
доктора наука, односно уметнички назив доктора уметности.
22.
Сарадник ван радног односа (демонстратор и сл) ангажован за помоћ
у настави може бити лице на студијама првог степена, другог или
трећег степена, под условом да је на студијама првог степена
остварио најмање 120 ЕСПБ са укупном просечном оценом најмање осам
(8).
23.
Сарадник (сарадник практичар, клинички асистент, и сл.) за део
практичне наставе која се реализује ван високошколске установе,
може бити изабрано лице запослено у установи где се део практичне
наставе реализује.
24.
Носиоци предмета запослени на високошколској установи су одговорни
за обезбеђење квалитета наставе коју реализују предавачи ван
радног односа.
25.
Подаци о наставницима и сарадницима (радна биографија, избори у
звања, референце) морају бити доступни јавности.
Сагласност високошколске установе за рад наставног особља на другој
високошколској установи је потребна за акредитацију. Сагласност треба
да садржи назив студијских програма и предмета за које се даје
сагласност и акредитационо оптерећење, и то: у установи која даје
сагласност, у установама где је већ дата сагласност и установи која
тражи сагласност. Поред сагласности треба приложити и Изјаву датог
радника да је сагласан са подацима наведених у сагласности.
Сагласност за рад наставног особља ангажованих по другим основама
(допунски рад ... ) потребна је са свих високошколских установа где
радник има засновани радни однос. Сагласност треба да садржи назив
студијских програма и предмета за које са тражи сагласност и
акредитационо оптерећење, и то: у установи од које се тражи
сагласност, у установама где је већ дата сагласност и установи која
тражи сагласност. Поред сагласности треба приложити и Изјаву датог
радника да је сагласан са подацима наведених у сагласности.
Сва оптерећења наставног особља наведена у сагласности треба уписати у
колонама електронског формулара за студијски програм: О - Часови
активне наставе у другим ВШУ у Србији и S – Назив друге ВШУ у Србији у
којима је наставник ангажован.
Укупно оптерећење наставника у Србији ће се проверавати од стране
КАПК, и не сме бити веће од 12 часова активне наставе. За наставно
особље, које је потписало изјаву да је сагласно са подацима наведених
у сагласности, а провером се утврди да је оптерећење веће од 12
часова, обавестиће се МПНТР Србије, а КАПК ће предузети мере пртив
одговарајућег наставника односно сарадника. Истовремено ће КАПК
обавестити Установу о томе и Установа је дужна да исправљену
документацију достави у року од 15 дана.
Природно-математичке науке
Настава је организована тако да у групи за предавања на основним
студијама има до 80 студената, у групи за вежбе до 25 студената, а у
групи за лабораторијске вежбе до 15 студената, са толеранцијом од 10%.
Настава је организована тако да у групи за предавања на мастер
студијама има до 25 студената, у групи за вежбе до 15 студената, а у
групи за лабораторијске вежбе до 10 студената, са толеранцијом од 10%.
Наставник мора да има најмање пет репрезентативних референци из
образовно-научне области у којој изводи наставу на студијском
програму, које укључују: монографије, књиге, прегледне чланке, научне
и стручне радове, уџбеник, практикум или збирку задатака, патенте и
софтверска решења.
Друштвено-хуманистичке науке
За квалитетно извођење студијских програма у пољу
друштвено-хуманистичких наука потребно је испунити нормативе у погледу
броја студената по наставним групама, тако да је:
*
величина групе за предавања на основним студијама за
општеобразовне и теоријско-методолошке предмете до 300 студената
са толеранцијом од 10%, а за научно-стручне и стручно-апликативне
до 200 студената са толеранцијом од 10%;
*
величина групе за вежбе на основним студијама за општеобразовне и
теоријско-методолошке предмете до 70 студената са толеранцијом од
10%, а за научно-стручне, стручне и стручно-апликативне до 50
студената са толеранцијом од 10%;
*
величина групе за предавања на мастер студијама до 50 студената са
толеранцијом од 10%;
*
величина групе за вежбе на мастер студијама до 25 студената са
толеранцијом од 10%.
Компетентност наставника се утврђује на основу научних радова
објављених у међународним часописима, домаћим часописима, радова
објављених у зборницима са међународних научних скупова, монографије,
патената и уџбеника.
Техничко-технолошке науке
За квалитетно извођење студијских програма основних и мастер
академских студија у пољу техничко-технолошких наука потребно је да
високошколска установа испуни нормативе у погледу броја студената по
наставним групама. За основне студије величина групе за предавања је
до 180 студената, групе за вежбе до 60 студената, а групе за
лабораторијске вежбе до 20 студената, све са толеранцијом од 10%. За
квалитетно извођење студијских програма мастер студија величина групе
за предавање је до 32 студента, групе за вежбе до 16 студената, а
групе за лабораторијске вежбе до 8 студената, све са толеранцијом од
10%.
Репрезентативне референце наставног особља у техничко-технолошким
наукама су: научни и стручни радови објављени у међународним и домаћим
часописима, радови штампани у зборницима са научних и стручних
скупова, монографије, уџбеници, прегледни чланци, збирка задатака,
практикум, патенти, нови производи или битно побољшани постојећи
производи, нове биљне врсте, нове врсте стоке и нове технологије.
Медицинске науке
Укупан број наставника мора да буде довољан да покрије укупан број
часова наставе на студијским програмима које високошколска установа
реализује, тако да наставник остварује просечно максимално до 180
часова годишње, односно 6 часова недељно са толеранцијом од 20%.
Максимално ангажовање по наставнику не може бити веће од 12 часова
недељно. У број часова улази ангажовање наставника на свим
акредитованим студијским програмима.
Максималан број студената у групи за практичну наставу на
претклиничким предметима је 15, а на клиничким 7. Максималан број
студената у групи за теоријску наставу је 80, са толеранцијом од 10%.
Научна способност наставника и сарадника вреднује се у складу са
прописима којим се уређује образовање и научна делатност.
Уметност
Настава на високошколским установама у пољу уметности се изводи као:
*
индивидуална;
*
групна;
*
колективна.
Организација наставе базира се на сва три начина извођења наставе, у
зависности од врсте и природе предмета.
Величина групе код групне наставе, у зависности од врсте и природе
предмета, јесте од 2 до 20 студената.
Колективна настава организује се за групу до 300 студената.
Максимално ангажовање по наставнику не може бити веће од 12 контакт
часова недељно, а по сараднику од 15 часова недељно.
Репрезентативне референце за образовно-уметничку област музичке
уметности су:
*
уметничка дела из области музике (композиторско стваралаштво)
изведена на концертима у земљи и иностранству,
*
уметничка дела из области музике изведена на фестивалима у земљи и
иностранству - солиста на концерту (дело изведено у целини) са
симфонијским или камерним оркестром, солиста у
вокално-инструменталном делу, целовечерњи концерт, реситал, улога
у оперској представи,
*
концерти и оперске представе у земљи и иностранству (извођачка
делатност);
*
концерти и оперске представе на фестивалима у земљи и
иностранству;
*
мајсторски курсеви, семинари, радионице, јавна предавања у земљи и
иностранству;
*
учешће на музичким такмичењима у земљи и иностранству,
*
учешће у раду жирија на музичким такмичењима националног и
међународног карактера;
*
награде и признања за уметнички рад;
*
објављена теоријска или уџбеничка дела у земљи и иностранству
(књиге и стручна периодика), објављен CD (са рецензијом).
Репрезентативне референце за образовно-уметничку област драмске и
аудиовизуелне уметности су:
*
јавно извођење уметничког дела у редовном приказивању у јавности;
*
јавно извођење уметничког дела на смотрама и фестивалима;
*
комерцијална реализација уметничког дела;
*
учествовање или вођење посебних уметничких курсева, семинара или
мајсторских радионица у земљи и иностранству;
*
учешће у раду жирија на домаћим и страним фестивалима;
*
награде и признања за уметнички рад у земљи и иностранству;
*
објављена теоријска или уџбеничка дела у земљи и иностранству
(књиге и стручна периодика).
Репрезентативне референце за образовно-уметничке области ликовне
уметности и примењене уметности и дизајн су:
*
јавно излагање уметничког дела на самосталним изложбама;
*
јавно излагање уметничког дела на колективним жирираним изложбама
и манифестацијама;
*
комерцијална реализација уметничког дела;
*
учествовање или вођење посебних уметничких курсева, семинара или
мајсторских радионица у земљи и иностранству;
*
учешће на домаћим или међународним конкурсима уметничких дела;
*
учешће у раду жирија на домаћим и страним изложбама, конкурсима и
манифестацијама;
*
награде и признања за уметнички рад у земљи и иностранству;
*
објављена теоријска или уџбеничка дела у земљи и иностранству
(књиге и стручна периодика).
Напомена: Наставник који учествује у реализацији мастер струковних
студија осим референци наводи податке о учешћу у научним,
истраживачким, уметничким, комерцијалним и стручним пројектима
реализованим у сарадњи са привредом.
Евиденција
Табеле и Прилози за стандард 9:
Табела 9. 0. Укупни подаци о наставном особљу у установи (листа се
формира приликом уноса података у електронски формулар, установа је
обавезна да у ову табелу унесе све податке који се траже).
Табела 9.1. Научне, уметничке и стручне квалификације наставника и
задужења у настави
Табела 9.1.а. Kњига наставника - студијски програм (назив програма)
Табела 9.2. Листа ангажованих наставника са пуним радним временом на
студијском програму/свим програмима/друга ВУ.
Табела 9.3. Листа наставника ангажованих са непуним радним временом на
студијском програму/свим програмима/друга ВУ.
Табела 9.4. Листа осталих ангажованих наставника - допунски рад на
студијском програму/свим програмима/друга ВУ.
Табела 9.5. Листа сарадника ангажованих са пуним радним временом на
студијском програму/свим програмима/друга ВУ.
Табела 9.6. Листа сарадника ангажованих са непуним радним временом на
студијском програму/свим програмима/друга ВУ.
Табела 9.7. Листа осталих ангажованих сарадника - допунски рад на
студијском програму/свим програмима/друга ВУ.
Табела 9.8. Збирни преглед броја свих наставника по областима, и ужим
научним или уметничким областима ангажованих на студијском програму/
свим програмима/друга ВУ.
Прилог 9.1. Изводи из електронске базе података (ЕБП) Пореске управе Републике
Србије (ПУРС) са потписом и печатом и то у електронској и папирној
форми уз Захтев.
Прилог 9.2. Уговори о раду, избори у звања, дипломе, сагласности,
изјаве, МА и М1/М2, наставника са пуним радним временом на студијском
програму/свим програмима/друга ВУ.
Прилог 9.3. Уговори о раду, избори у звања, дипломе, сагласности,
изјаве, МА и М1/М2, наставника са непуним радним временом на
студијском програму/свим програмима/друга ВУ.
Прилог 9.4. Уговори о ангажовању, избори у звања, дипломе, сагласности
и изјаве, наставника - допунски рад на студијском програму/свим
програмима/друга ВУ.
Прилог 9.5. Уговори о раду, избори у звања, дипломе, сагласности,
изјаве, МА и М1/М2, сарадника са пуним радним временом на студијском
програму/свим програмима/друга ВУ.
Прилог 9.6. Уговори о раду, избори у звања, дипломе, сагласности,
изјаве, МА и М1/М2, сарадника са непуним радним временом на студијском
програму/свим програмима/друга ВУ.
Прилог 9.7. Уговори о ангажовању, избори у звања, дипломе, сагласности
и изјаве сарадника - допунски рад на студијском програму/свим
програмима/друга ВУ.
Прилог 9.6. Правилник о избору наставног особља на Установи.
Прилог 9.7. Уговори о ангажовању гостујућег професора из иностранства
на студијском програму;
Прилог 9.8. Одлука Сената и Савета о избору гостујућег професора.
Прилог 9.9. Доказ о боравку за стране држављане издат од надлежног
органа.
Напомена:
У посебном фолдеру треба доставити Табеле и Прилоге за Високошколску
установу и то: Стандард 6. Наставно особље (Табела 6.1 – 6.7 и Прилог
6.3 – 6.8).
Упутство за рецензентску комисију за оцену испуњености стандарда:
Рецензентска комисија констатује укупан број наставника ангажован на
студијском програму, утврђује да ли су за све наставнике ангажоване са
пуним радним временом приложени сви тражени подаци, да ли су за све
наставнике ангажоване у допунском раду приложени одговарајући уговори
и сагласности, као и да ли су испуњени законски услови везани за
датуме избора и године живота. Ако се листа наставника разликује од
утврђених података рецензентска комисија уноси број наставника за које
нису приложена документа о ангажовању, број наставника чије године
живота превазилазе законом прописану границу (70) као и број
наставника чији је изборни период по закону истекао. На основу
приложених докумената и извештаја рецензентска комисија у извештај
уноси број наставника запослених у установи са 100% радног времена.
Рецензентска комисија затим на основу извештаја и табела које је
установа приложила уноси податке о часовима активне наставе на
недељном нивоу коју држе наставници и проценат часова активне наставе
које изводе наставници са ангажовани са 100% радног времена.
Рецензентска комисија уноси затим, из извештаја и табела податке о
потребном броју наставника и просечно оптерећење наставника на
студијском програму. Рецензентска комисија утврђује да ли је испуњен
захтев да 70% часова, од активне наставе коју држе наставници, држе
наставници ангажовани са пуним радним временом. За студијске програме
у пољу уметности тај број не може бити мањи од 50%.
Рецензентска комисија утврђује да ли студијски програм струковних
студија, изузев у пољу уметности, реализује најмање 50% наставника
који имају докторат наука.
Рецензентска комисија такође утврђује број наставника чије је
ангажовање на студијском програму или укупно ангажовање веће од 12
часова недељно.
Рецензентска комисија такође утврђује број сарадника чије је
ангажовање на студијском програму или укупно ангажовање веће од 16
часова недељно
Рецензентска комисија анализира Књигу наставника, констатујући да ли
се у књизи налазе подаци о свим наставницима који су ангажовани на
студијском програму, да ли научне, уметничке и стручне квалификације
наставног особља одговарају образовно-научном и образовно-уметничком
пољу и нивоу њихових задужења. Рецензентска комисија утврђује да ли
наставници имају најмање пет референци из уже научне, уметничке
односно стручне области из које изводи наставу на студијском програму.
У извештај се уноси обавезно коментар о научним, уметничким и стручним
квалификацијама наставника.
Рецензентска комисија уноси у свој извештај (користећи табеле и
извештаје које је установа поднела) податке о броју сарадника,
часовима активне наставе које држе сарадници, потребном броју
сарадника, просечном оптерећење сарадника на студијском програму. На
основу приложених података рецензент утврђује да ли број сарадника
одговара потребама остварења студијских програма. Укупан број
сарадника мора бити довољан да покрије укупан број часова наставе на
студијским програмима које установа реализује а да при томе сваки
сарадник остварује просечно 300-360 часова активне наставе годишње,
односно просечно 10 - 12 часова активне наставе недељно, осим у пољу
уметности. У извештај рецензентска комисија уноси просечно оптерећење
сарадника на овом студијским програму.
Рецензентска комисија прегледом сајта установе или другог јавно
публикованог документа утврђује да ли су подаци о наставном особљу
јавно доступни, и констатацију уноси у коментар.
Рецензентска комисија утврђује да ли је високошколска установа поднела
Табеле 6.1 – 6.7 и Прилоге 6.3 – 6.8 и у Извештају (користећи табеле и
прилоге) даје потребне податке о наставницима и сарадницима који су
ангажовани на високошколској установи. Посебно се анализирају
компетенције наставника и сарадника и проверава следеће:
*
Изводи (ЕБП – ПУРС) и број у изводу наставника са пуним радним
временом,
*
Уговори о раду, избори у звања, дипломе, сагласности, изјаве, МА и
М1/М2, наставника са пуним радним временом.
*
Уговори о раду, избори у звања, дипломе, сагласности, изјаве, МА и
М1/М2, наставника са непуним радним временом на студијском
програму/свим програмима/друга ВУ.
*
Уговори о ангажовању, избори у звања, сагласности и изјаве,
наставника - допунски рад на студијском програму/свим
програмима/друга ВУ.
*
Уговори о раду, избори у звања, дипломе, сагласности, изјаве, МА и
М1/М2, сарадника са пуним радним временом на студијском
програму/свим програмима/друга ВУ.
*
Уговори о раду, избори у звања, дипломе, сагласности, изјаве, МА и
М1/М2, сарадника са непуним радним временом на студијском
програму/свим програмима/друга ВУ.
*
Уговори о ангажовању, избори у звања, сагласности и изјаве
сарадника - допунски рад на студијском програму/свим
програмима/друга ВУ.
Рецензентска комисија поред оцене о испуњености стандарда даје
образложење оцена које се односе на испуњеност овог стандарда, на
основу прилога уз захтев за акредитацију, чињеница које је утврдила
током посете и докумената које је установа обезбедила на захтев
рецензентске комисије пре/током/после посете.
Стандард 10. Организациона и материјална средства
За извођење студијског програма обезбеђују се одговарајући људски,
просторни, техничко-технолошки, библиотечки и други ресурси који су
примерени карактеру студијског програма и предвиђеном броју студената.
Упутство за припрему документације за акредитацију:
Опис (до 100 речи):
Упутства за примену стандарда 10:
1.
За извођење студијског програма високошколске установе обезбеђује
одговарајући простор за извођење наставе, односно објекти са
најмање 4 м2 бруто простора по студенту односно 2 м2 за извођење
наставе по сменама, осим за поље уметности. Наведена квадратура се
израчунава као однос укупног бруто простора и укупног броја
акредитованих студената на установи на свим студијским програмима
и на свим годинама.
2.
У случају да установа изнајмљује простор, уговор о закупу мора
бити закључен на најмање 7 година и мора садржати опис структуре.
3.
Високошколска установа има амфитеатре, учионице, лабораторије или
сличне просторије за извођење наставе, библиотечки простор и
читаоницу, у складу са потребама студијског програма, примерене
одређеним образовно-научним, односно образовно-уметничким пољима.
Високошколска установа обезбеђује место у амфитеатру, учионици и
лабораторији за сваког студента на студијском програму.
4.
Високошколска установа обезбеђује сву потребну техничку опрему за
савремено извођење наставе.
5.
Високошколска установа обезбеђује простор који мора бити
приступачан за студенте и професоре, као и остало академско и
неакадемско особље са отежаним кретањем, у складу са Правилником о
техничким стандардима приступачности, односно принципом
универзалног дизајна. ( „Сл. гласник РС“, бр. 46/2013).
6.
Библиотека располаже са најмање 100 библиотечких јединица
релевантних за извођење студијског програма високошколске
установе.
7.
Високошколска установа обезбеђује покривеност свих предмета
одговарајућом уџбеничком литературом, училима и помоћним
средствима која су расположива на време и у довољном броју за
нормално одвијање наставног процеса тог студијског програма.
8.
За извођење студијског програма обезбеђена је потребна
информациона технологија.
9.
За извођење студијског програма мастер академских студија, осим за
поље уметности, високошколска установа доказује испуњеност услова
за обављање научноистраживачког рада тако што је акредитована као
научноистраживачка установа, у складу са законом.
Природно-математичке науке
За образовно-научно поље природно-математичких наука обезбеђује се
додатни лабораторијски простор за извођење експерименталне наставе,
услови за наставу на терену и други услови у складу са потребама
студијског програма и броја студената на предметима из којих се изводи
експериментална настава.
Техничко-технолошке науке
За извођење студијских програма морају бити обезбеђене одговарајуће
наставно-научне базе, сопствене и у привреди.
Сопствене наставно-научне базе су: наставне лабораторије, научне и
истраживачко-развојне лабораторије, технички центри и друге научне,
истраживачко-развојне и иновационе јединице у саставу високошколске
установе.
Наставно-научне базе у привреди су: институти, центри изузетних
вредности, организације за обављање иновационе активности,
организације за пружање инфраструктурне подршке иновационој делатности
и предузећа за производњу хране, репроматеријала, опреме и услуга.
Наставне базе су опремљене потребном мерном, демонстрационом,
рачунарском и информационо-комуникационом опремом за извођење
наставних активности експерименталног, демонстрационог и симулационог
карактера из свих предмета у оквиру група научностручних и
стручно-апликативних предмета.
У области биотехничких наука морају бити обезбеђена одговарајућа
огледна добра у поседу високошколске установе или по основу коришћења
у закуп, укупне површине од најмање 100 ha обрадивог земљишта на којем
се производе различите биљне врсте и узгајају различите врсте стоке,
расадничка и семенарска производња, уз примену савремене технологије
подржане квалитетном механизацијом сходно захтевима студијских
програма. У подручју шумарства морају бити обезбеђена одговарајућа
огледна добра у поседу високошколске установе или по основу коришћења
у закуп, укупне површине од најмање 1000 ha земљишта на којем се
узгајају различите врсте шумских састојина, производња семена и
расадничког материјала уз примену савремене технологије, подржане
квалитетном механизацијом. Садржаји на огледним добрима одговарају
захтевима студијских програма који се реализују у високошколској
установи.
Високошколске установе које нису у биотехничким наукама а имају
студијске програме из пољопривреде и шумарства, имају минималну
стручну праксу као и високошколске установе у биотехничким наукама. За
програме из пољопривреде високошколска установа мора имати на
коришћењу најмање 50 ha обрадивог земљишта а у шумарству 500 ha под
шумским састојинама. Ово се односи и на високошколске установе у
биотехничким наукама и високошколским јединицама без својства правног
лица ван седишта установе, које уписују до 200 студената на прву
годину студија.
Медицинске науке
Лабораторије, односно наставне базе за извођење практичне наставе на
претклиничким предметима капацитетом и величином одговарају броју
студената који се уписују и специфичностима студија и наставних
предмета, тако да је капацитет довољан за минимално 20% од укупног
броја уписаних студената.
Клиничка обука студената захтева повезаност универзитета, тј.
медицинских факултета са клиникама као партнерима у медицинском
образовању.
Клиничке базе и клинички наставни капацитети морају да покривају
одговарајуће клиничке предмете студијског програма. Високошколска
установа у оквиру образовно-научног поља медицинских наука склапа
уговоре о сарадњи, којима се дефинишу одговорности сваке стране, са
сваком клиником коју користи као наставну базу.
Уметност
За извођење студијског програма обезбеђен је одговарајући простор за
извођење наставе са најмање 5 m2 бруто простора по студенту.
За извођење студијског програма обезбеђени су потребни посебни
простори у зависности од специфичности уметничке области: радионице,
лабораторије, простор за изложбе, концертна дворана, тонски и оперски
студио, позоришна сала, сала за пројекције филмова, филмски и ТВ
студио и сл.
За извођење студијског програма обезбеђена је потребна опрема за
савремено извођење наставе, у зависности од специфичности уметничке
области..
Евиденција
Табела 10.1. Листа просторија са површином у високошколској установи у
којој се изводи настава на студијском програму:
Табела 10.2. Листа опреме за извођење студијског програма.
Табела 10.3. Листа библиотечких јединица релевантних за студијски
програм.
Табела 10.4. Листа уџбеника доступна студентима на студијском
програму.
Табела 10.5. Покривеност обавезних предмета литературом (књигама,
збиркама, практикумима) која се налази у библиотеци или је има у
продаји.
Прилог 10.1. Доказ о власништву, уговори о коришћењу или уговори о
закупу.
Прилог 10.2. Извод из књиге инвентара.
Прилог 10.3. Доказ о поседовању информационе технологије, броја
интернет прикључака и сл. (ови прилози су исти као прилози који се
дају у документацији за акредитацију установе, уз програм се прилажу
само у електронској верзији).
Напомена:
У посебном фолдеру треба доставити Табеле и Прилоге за Високошколску
установу и то: Стандард 9. Простор и опрема (Табела 9.1 – 9.3 и Прилог
9.1 – 9.2
Упутство за рецензентску комисију за оцену испуњености стандарда:
На основу података датих у табелама и прилозима рецензенти утврђују да
ли установа има простор за извођење студијског програма у складу са
стандардом. У извештај уносе квадратуру простора у коме се изводи
настава и број студената на студијском програму.
Рецензентска комисија утврђује да ли је високошколска установа поднела
Табеле 9.1 – 9.3 и Прилоге 9.1 – 9.2 и у Извештај уноси квадратуру
простора у коме се изводи настава и број студената у високошколској
установи.
Укупан број студената на студијском програму се рачуна као број
студената уписаних у прву годину помножен бројем година трајања
студијског програма. Установа је у обавези да обезбеди место сваком
студенту на настави, зато у документацији има обавезу да покаже
просторне могућности исказане површином, али и број расположивих
места, што рецензент такође уноси у свој извештај. Рецензентска
комисија на основу података датих у табелама и прилозима оцењује да ли
установа располаже опремом потребном за извођење студијског програма.
Рецензентска комисија број библиотечких релевантних за извођење
студијског програма са којим располаже установа уноси у извештај и
оцењује степен покривености предмета уџбеничком литературом и да ли је
доступна студентима. Рецензентска комисија у извештај уноси и податке
о информационим ресурсима који су доступни за извођење студијског
програма
Рецензентска комисија поред оцене о испуњености стандарда даје
образложење оцена које се односе на испуњеност овог стандарда, на
основу прилога уз захтев за акредитацију, чињеница које је утврдила
током посете и докумената које је установа обезбедила на захтев
рецензентске комисије пре/током/после посете.
Стандард 11. Контрола квалитета
Контрола квалитета студијског програма спроводи се редовно и
систематично путем самовредновања и спољашњом провером квалитета.
Упутство за припрему документације за акредитацију:
Опис (не више од 100 речи):
Упутства за примену стандарда 11:
1.
Контрола квалитета студијског програма подразумева редовно и
систематично праћење његове реализације и предузимање мера за
унапређење квалитета у погледу курикулума, наставе, наставног
особља, оцењивања студената, уџбеника и литературе.
2.
Контрола квалитета студијског програма се обавља у унапред
одређеним временским периодима који за самовредновање износи
највише три године, а за спољашњу проверу квалитета највише пет
година.
У контроли квалитета студијског програма обезбеђена је активна улога
студената и њихова оцена квалитета програма.
Евиденција
Табела 11.1 Листа чланова комисије организационих јединица задужених
за квалитет (Комисије за квалитет,...) на Установи.
Табела 11.2. Листа чланова Одбора за квалитет, ако постоји.
Прилог 11.1. Извештај о резултатима самовредновања Установе; Извештај
о самовредновању студијског програма..
Прилог 11.2. Јавно публикован документ – Политика обезбеђења квалитета
Установе.
Прилог 11.3. Правилник о уџбеницима на Установи.
Прилог 11.4. Извод из Статута Установе којим се регулише оснивање и
делокруг рада организационих јединица задужених за квалитет (комисије
за квалитет...)
Упутство за рецензентску комисију за оцену испуњености стандарда:
Рецензентска комисија анализира детаљно прилоге које је Установа дала
за оцену испуњености овог стандарда имајући у виду резултате Извештаја
о самовредновању Установе и Извештаја о самовредновању студијског
програма. Рецензентска комисија у извештај уноси листу докумената
везаних за квалитет и контролу квалитета које је Установа усвојила и
приложила.
Рецензентска комисија посебно процењује да ли Високошколска установа
обезбеђује непрекидно осавремењивање садржаја курикулума и њихову
упоредивост са курикулумима одговарајућих страних високошколских
установа.
На основу приложене документације рецензентска комисија оцењује мере и
поступке спровођења контроле квалитета студијских програма. Обавезно
коментарише да ли високошколска установа обезбеђује студентима учешће
у оцењивању и осигурању квалитета студијских програма.
Рецензентска комисија прилоге проверава са wеб страница и коментарише
испуњеност стандарда.
Рецензент поред оцене о испуњености стандарда даје образложење оцене
која се односи на испуњеност овог стандарда. Рецензентска комисија
процењује да ли је Комисија за акредитацију и проверу квалитета
разматрала Извештај о самовредновању високошколске установе и Извештај
о самовредновању студијског програма као и став Комисије.
Рецензентска комисија проверава да ли је орган управљања високошколске
установе донео стратегију обезбеђења квалитета и да ли је тај документ
доступан јавности. Оцену о испуњености овог стандарда уписује у
простор за коментар.
Рецензентска комисија процењује стратешко планирање Установе у високом
образовању и ресурсе који су неопходни за постизање тих циљева.
Рецензентска комисија даје описну оцену процењујући опредељење
високошколске установе за изградњу организационе културе квалитета.
Оцена нспуњености стандарда и образложење оцене се дају на основу
прилога уз захтев за акредитацију, чињеница које је рецензентска
комисија утврдила током посете и докумената које је установа
обезбедила на захтев рецензентске комисије пре/током/после посете.
Стандард 12. Студије на светском језику
Високошколска установа може организовати студијски програм на светском
језику за сваку област и свако образовно-научно поље и
образовно-уметничко поље ако поседује људске и материјалне ресурсе
који омогућују да се наставни садржај може остварити у складу са
стандардима
Упутство за припрему документације за акредитацију:
Опис (највише 300 речи, при чему се мора навести да ли се студијски
програм акредитује и на српском и светском језику- навести који или
само на светском језику - навести који.):
Упутства за примену стандарда 12:
12.1 Kaда се настава изводи на светском језику, наставници и сарадници
морају имати одговарајуће компетенције за извођење наставе на том
језику.
12.2 За извођење наставе на светском језику установа обезбеђује
минимално 100 библиотечких јединица на том језику.
12.3 Установа обезбеђује наставни материјал и учила на језику на којем
се изводи настава.
12.4 Службе које раде са студентима морају бити оспособљене за давање
услуга на светском језику.
12.5 Јавне исправе и административна документација се издају на
обрасцу који је штампан двојезично, на српском језику ћириличним
писмом и на језику и писму на којем се изводи настава.
12.6 Студенти морају поседовати задовољавајуће језичке компетенције из
светског језика на којем се изводи студијски програм.
12.7 Студијски програм на светском језику се акредитује као посебан
студијски програм, ако се изводи само на том језику.
12.8 Уколико је исти програм акредитован на српском и на једном
светском језику, у прорачуну оптерећења наставника и сарадника, као и
при одређивању потребног простора, узима се у обзир укупан број
студената на оба језика. Овакви програми третирају се као један
студијски програм.
12.9 Установа за акредитацију студијског програма који се изводи на
српском и на светском језику подноси превод свих стандарда, додатак
дипломи, књигу предмета и књигу наставника и на светском језику.
Евиденција
Прилог 12.1. Документација на светском језику (тачка 12.9 Упутства)
Прилог 12.2. Документација на српском и светском језику (ако се
акредитује на оба језика)
Прилог 12.3. Докази да су испуњени услови из Упутства за примену
стандарда 12.
Прилог 12.4. Доказ о одговарајућим компетенцијама наставника и
сарадника за извођење наставе на том језику.
Ниво језичких компетенција:
*
Сертификат за ниво компетенција: напредни = C1 по Заједничком
европском референтном оквиру за језике (ЗЕРОЈ). За Енглески:
Cambridge Advanced Certificate in English (CAE) /IELTS
(International English Language Testing System.
или:
*
Завршен било који степен универзитетског образовања на датом
језику.
*
Реализован студијски боравак или мобилност у трајању од једног
семестра на датом језику.
*
Да је излагао предавање по позиву на међународној конференцији где
је званични дати језик.
*
Да је имао гостујуће предавање на датом језику (приложен
сертификат)
Прилог 12.5. Доказ о студентским компетенцијама из светског језика на
којем се изводи студијски програм.
Ниво језичких компетенција:
Сертификат за ниво компетенције: виши средњи = Б2 по Заједничком
европском референтном оквиру за језике (ЗЕРОЈ). За Енглески: Cambridge
Advanced Certificate in English (CAE)/IELTS (International English
Language Testing System или завршено средњошколско образовање на том
језику.
Упутство за рецензентску комисију за оцену испуњености стандарда:
Рецензентска комисија проверава да ли су испуњени сви стандарди
Правилника о акредитацији студијских програма. Проверава на ком језику
се тражи акредитација и да ли се студијски програм акредитује само на
светском језику (предаје се документација само на траженом светском
језику) или и на српском и енглеском језику (када се предају две
документације за акредитацију и то на српском и на светском језику).
Проверава да ли су сви услови за акредитацију на светском језику
испуњени.
Рецензентска комисија поред оцене о испуњености стандарда даје
образложење оцене која се односи на испуњеност овог стандарда, на
основу прилога уз захтев за акредитацију, чињеница које је утврдила
током посете и докумената које је установа обезбедила на захтев
рецензентске комисије пре/током/после посете.
Стандард 13. Заједнички студијски програм
Под заједничким студијским програмом (ЗС-програм) подразумева се
студијски програм за стицање свих облика заједничких диплома који
организују и изводе више високошколских установа са статусом правног
лица. Заједнички студијски програми воде стицању заједничке дипломе,
двоструке (две) дипломе, или једне дипломе коју издаје установа
одређена међусобним споразумом установа учесница.
Упутство за припрему документације за акредитацију:
Опис (највише 300 речи):
Упутства за примену стандарда 13:
Извођење заједничких студијских програма
13.1 ЗС-програми се могу организовати из једне или из више области
(ИМТ студијски програми) на свим нивоима и за обе врсте студија
високог образовања. Заједнички студијски програм могу да изводе
акредитоване високошколске установе.
13.2. Уколико је нека од високошколских установа регистрована у другој
земљи, она мора бити акредитована у тој земљи.
13.3 Високошколске установе које организују и изводе ЗС-програм
склапају уговор којим се регулишу сви елементи неопходни за
реализацију студијског програма.
13.4 Надлежни органи усвајају Документ о реализацији заједничког
студијског програма или ИМТ програма на нивоу Универзитета у коме се
дефинишу сви елементи који обезбеђују испуњење одговарајућих стандарда
за извођење ЗС-студијског програма. У њему су и Одлуке о усвајању
документа на стручним органима ВУ.
Основни елементи садржаја документа су:
*
Подаци о студијском програму којима се доказује испуњеност
стандарда и
*
Специфичности
Специфичности обухватају:
1.
Ангажовање кадровских, материјалних и просторних ресурса сваке ВУ
посебно.
2.
Извештај из електронског формулара за СП у целини и за сваку ВУ
посебно.
3.
Локација извођења СП у времену и по деловима СП.
4.
Обавезе сваке ВУ у процесу извођења СП (од конкурса до издавања
дипломе).
5.
Извори финансирања и начин покривања трошкова.
13.5 Материјал за акредитацију ЗС-програма заједнички подносе две или
више високошколских установа, које се заједнички акредитују за
извођење ЗС-програма, које имају статус правног лица и које морају
имати дозволу за рад од стране Министарства просвете, науке и
технолошког развоја Републике Србије.
Захтев за акредитацију високошколских установа
13.3 Две или више високошколских установа могу поднети захтев за
акредитацију ЗС-програма ако заједно обезбеђују да више од 70% часова
активне наставе на студијском програму, а за студијске програме у пољу
уметности више од 50% часова активне наставе, изводе наставници који
су у радном односу са пуним радним временом. Материјал за акредитацију
је јединствен, тако да захтев за акредитацију заједно подносе све
укључене високошколске установе. У документацији за акредитацију
потребно је навести све елементе који дефинишу учешће сваке
високошколске установе у реализацији студијског програма.
Место реализације 3С програма
13.4 ЗС-програми се остварују у седиштима акредитованих високошколских
установа, при чему се прецизно дефинишу делови студијског програма
који се реализују у појединим седиштима.
13.5 Високошколске установе, у оквиру једног или више нивоа студија,
могу акредитовати више ЗС-програма, при чему су обавезне да за сваки
програм наведу број студената који се уписује и документују испуњење
стандарда.
13.6 У уверењу за акредитацију ЗС-програма се дају сви потребни
елементи који дефинишу учешће сваке високошколске установе у
испуњавању стандарда и реализацији студијског програма.
Конкурс, диплома и додатак дипломи
13.5 Конкурс за упис студената на ЗС-програме заједнички објављују
акредитоване високошколске установе.
13.6 Диплому и додатак дипломи потписују овлашћена лица акредитованих
високошколских установа које учествују у реализацији ЗС-програма у
случају заједничке дипломе, односно лица која су овлашћена да
потписују двоструку диплому, односно овлашћено лице установе која по
споразуму учесника у програму издаје једну диплому.
13.7 Диплома и додатак дипломи се издају на прописаном обрасцу на
српском језику ћириличким писмом, на језику организатора заједничког
програма и на енглеском језику.
13.8 Kада се настава остварује на језику националне мањине, односно на
неком од светских језика, јавне исправе се издају на обрасцу који је
штампан двојезично на српском језику ћириличним писмом и на језику и
писму на којем се изводи настава.
Евиденција
Прилог 13.1. Доказ о акредитацији високошколских установа које
реализују ЗС.
Прилог 13.2. Уговор између високошколских установа са статусом правног
лица о реализацији ЗС програма.
Прилог 13.3. Конкурс за упис студената.
Прилог 13.4. Додатак дипломи.
Упутство за рецензентску комисију за оцену испуњености стандарда:
Рецензентска комисија процењује испуњеност свих стандарда о
акредитацији. Посебно коментарише Уговор о између високошколских
установа са статусом правног лица о реализацији ЗС програма
Рецензентска комисија поред оцене о испуњености стандарда даје
образложење оцене која се односи на испуњеност овог стандарда, на
основу прилога уз захтев за акредитацију, чињеница које је утврдила
током посете високошколским установама у које врше упис студената и у
којима се изводи наставни процес и докумената које су установе
обезбедиле на захтев рецензентске комисије пре/током/после посете.
Стандард 14. ИМТ (интердисциплинарни, мултидисциплинарни и
трансдисциплинарни) студијски програм
Под ИМТ студијским програмима подразумевају се интердисциплинарни,
мултидисциплинарни и трансдисциплинарни студијски програми који
обухватају материју из две или више области из истог или различитих
поља.
ИМТ студијски програми се могу организовати у оквиру студија сва три
нивоа и обе врсте високог образовања.
Упутство за припрему документације за акредитацију:
Опис (највише 300 речи ),
Упутства за примену стандарда 14:
Нивои и врсте студија
14.1 Захтев за акредитацију ИМТ студијског програма може поднети једна
или више високошколских установа које морају имати уверење о
акредитацији.
Подносиоци захтева
14.2 Захтев за акредитацију ИМТ студијског програма може поднети једна
или више самосталних високошколских установа које морају имати уверење
о акредитацији. Уколико је високошколска установа регистрована у
другој земљи она мора поседовати одговарајућу акредитацију. Захтев за
акредитацију може поднети: Факултет, Универзитет, Висока школа,
Високошколска установа, у оквиру једног или више нивоа студија, може
акредитовати више ИМТ студијских програма, при чему је обавезна да за
сваки програм наведе број студената који уписује.
Наставни кадар
14.3. Факултет, универзитет или висока школа са својством правног лица
подносе самостално пријаву за акредитацију ако обезбеђују више од 70%
компетентног наставног кадра потребног за реализацију студијског
програма, у радном односу са пуним радним временом на високошколској
установи.
14.4. У случају када се ИМТ програм остварује у оквиру међународне
сарадње, подносилац захтева мора обезбедити најмање 50% компетентног
наставног кадра потребног за реализацију студијског програма, ако
преосталих 20% покрива гостујућим професорима са акредитованих
иностраних универзитета.
Реализација ИМТ путем високошколске јединице у оквиру универзитета
14.5. Реализација ИМТ СП у оквиру ВЈ, мора бити дефинисана у статуту
Универзитета. Уколико универзитет није интегрисан, потписује Споразум
са високошколским институцијама у оквиру универзитета чији се ресурси
користе за реализацију студијског програма, у коме су дефинисана
међусобна права и обавезе ВЈ и ових институција.
14.6. У документацији која се подноси за акредитацију, прилажу се
докази о испуњењу свих стандарда, а посебно укупно ангажовање
наставника, укључујући ангажовање на већ акредитованим студијским
програмима земљи у складу са одговарајућим стандардом. Такође се
прилаже сагласност наставно-научног већа високошколских институција
(факултета) са статусом правних лица за ангажовање својих кадровских,
материјалних, просторних и осталих ресурса.
Диплому и додатак дипломе потписује руководилац одговарајуће
високошколске јединице (председник одговарајућег стручног већа ИМТ) и
ректор Универзитета.
Реализација ИМТ од стране више високошколских установа
14.7. Укупна покривеност кадром запосленим са 100% радног времена у
збиру свих ВУ мора бити најмање 70%. Материјал за акредитацију је
јединствен. Захтев за акредитацију потписују и подносе све
високошколске установе.
Студијски програм је ИМТ ако свака од две главне области садржи
најмање 25% ЕСПБ предмета из дате области. Ове две области треба да су
заступљње са најмање 70% ЕСПБ датог студијског програма.
Испуњеност стандарда
14.8. Сваки студијски програм се акредитује посебно и као такав треба
да испуњава предвиђене стандарде, при чему је потребно обезбедити
испуњеност стандарда на основу преосталих расположивих ресурса
(кадровских, материјалних и просторних) који нису ангажовани на другим
студијским програмима који су акредитовани или су у поступку
акредитације. Број студената у групи одговара броју студената из
области где је тај број минималан.
14.9. У реализацији студијског програма могу се појавити компетентни
наставни кадрови и из других високошколских установа, уколико је
обезбеђена сагласност Наставно-научног већа матичне установе у којој
је назначена врста, обим и време ангажовања на конкретном ИМТ
студијском програму.
Стручни, академски и научни називи
14.10. Стручне, академске и научне називе, предлаже подносилац захтева
за акредитацију ИМТ студијског програма који упућује на акредитацију
са важеће Листе звања. У поступку акредитације студијског програма
формулише се и одговарајући ИМТ стручни, академски, односно научни
назив, који утврђује Национални савет за високо образовање. Тако
утврђен назив се наводи у решењу о акредитацији.
14.11. Приликом формулисања стручних, академских и научних назива који
се стичу завршетком ИМТ студија, користи се комбинација целине или
делова две најважније области које чине дати интердисциплинарни
програм.
Две најважније области и њихов редослед у називу утврђују се:
*
на основу релативне величине наставног градива датих области
*
на основу броја ЕСПБ бодова које дате области имају у студијском
програму
У додатку дипломи високошколска установа, по потреби, може ИМТ
стручним академским и научним називима да дода после повлаке (-) и
додатно одређење датог назива.
Евиденција
Табела 14.1. Списак предмета из прве главне области.
Табела 14.2. Списак предмета из друге главне области.
Прилог 14.1. Статут Универзитета у коме је дефинисана реализација ИМТ
СП у оквиру ВЈ.
Прилог14. 2. Споразум са високошколским институцијама у оквиру
универзитета чији се ресурси користе за реализацију студијског
програма, у коме су дефинисана међусобна права и обавезе ВЈ и ових
институција.
Прилог 14.3. Конкурс за упис студената.
Прилог 14.4. Додатак дипломи.
Упутство за рецензентску комисију за оцену испуњености стандарда:
Рецензентска комисија проверава поред испуњености свих стандарда за
акредитацију којим пољима припада дати студијски програм и које су
највише заступљене две научне, односно уметничке, области по броју
ЕСПБ. Рецензентска комисија проверава да ли су обе области из истог
поља или не. Рецензентска комисија проверава да ли установа испуњава
све услове за акредитацију датог студијског програма.
Рецензентска комисија констатује да ли дати студијски програм јесте
ИМТ програм, тј. да ли задовољава услове да две главне научне/уметничке
области носе минимум 70% ЕСПБ и да ли свака појединачно носи најмање
25% ЕСПБ.
Рецензентска комисија поред оцене о испуњености стандарда даје
образложење оцене која се односи на испуњеност овог стандарда, на
основу прилога уз захтев за акредитацију, чињеница које је утврдила
током посете и докумената које је установа обезбедила на захтев
рецензентске комисије пре/током/после посете.
Стандард 15. Студије на даљину
Студијски програм заснован на методама и технологијама образовања на
даљину подржан је ресурсима који обезбеђују квалитетно извођење
студијског програма. Високошколска установа може организовати
студијски програм на даљину за сваку област и свако образовно-научно и
образовно-уметничко поље, ако се наставни садржај, подржан
расположивим ресурсима, може квалитетно усвојити кроз студије на
даљину и ако се обезбеђује исти ниво знања дипломираних студената,
иста ефикасност студирања и исти ранг (квалитет) дипломе као и у
случају уобичајеног начина реализације студијског програма.
Упутство за припрему документације за акредитацију:
Опис (не више од 300 речи)
Упутство за примену стандарда 15:
Програм
15.1. Студијски програм на даљину може бити акредитован само ако
високошколска установа има акредитован студијски програм под истим
називом који се реализује на класичан начин у седишту установе.
Процес наставе и комуникација
15.2. Садржај предмета студијског програма је савремено конципиран и
прилагођен учењу на даљину са назначеним потребним временом за
консултације (по утврђеном распореду).
15.3. On line настава на даљину реализује се у дефинисаним терминима
по утврђеном и објављеном распореду.
Пакет материјала за учење на даљину
15.4. Наставни материјал у погледу квалитета, садржаја и обима у
потпуности одговара циљевима образовања, наставном плану и програмима
предмета и прилагођен је за самостално успешно овладавање потребним
знањем.
15.5. Правилником о извођењу студија на даљину, обезбеђено је
континуирано усавршавање материјала за учење.
15.6. Упутства за учење која обезбеђује високошколска установа садрже
конкретне предлоге и сугестије у вези стратегије учења студената и
самосталне провере знања.
15.7. Високошколска установа је у обавези да осигура употребу
адекватних медија и технологија који одговарају природи програма, као
и одговарајућу обуку и стручну подршку за наставнике и сараднике.
Еквивалентност квалитета дипломе класичног система учења и учења на
даљину
15.8. Студијски програм на даљину може да се организује за сваку
област и свако образовно-научно и образовно-уметничко поље, ако се
наставни садржај може квалитетно усвојити кроз студије на даљину и ако
обезбеђује исте исходе учења, ефикасност студирања и ниво
квалификације као и у случају класичног начина реализације студијског
програма.
15.9. Метод рада, наставни кадар и информационо-комуникациона
платформа за студије на даљину обезбеђују исти квалитет дипломе као и
у случају класичног учења.
15.10. Као и код класичних студија, студијски програм је формално и
структурно усклађен са најмање три акредитована програма иностраних
високошколских установа, од којих су најмање два из установа европског
образовног простора.
Упис
15.11. Упис студената на студијске програме који се реализују на
даљину обавља се по истим критеријумима који важе за студијске
програме који се реализују на класичан начин.
15.12. Број студената прве године за који се акредитује студијски
програм на даљину не може да буде већи од 40% броја студената на истом
програму који се реализује на класичан начин.
15.13. Студенти уписани на студије на даљину имају проходност за
наставак студија на одговарајући програм који се изводи на класичан
начин и обрнуто, на начин и под условима дефинисаним актима
високошколске установе.
Оцењивање и напредовање студената
15.14. Подсистем за проверу знања студената је интегрисан у систем за
управљање процесом учења на даљину и подржава сигурносну функцију код
идентификације студената, наставника и сарадника, као и различите
облике учења и провере знања (консултације, самопровера, тестирање,
извештаји, испит), чиме се стичу одговарајуће компетенције.
15.15. Обезбеђена је сигурност утврђивања идентитета студената код
тестирања.
15.16. Контрола и оцењивање знања студената спроводе се кроз различите
форме предиспитних провера и кроз завршни испит, под истим условима
као и код класичних студија.
15.17. Испит се полаже у седишту високошколске установе, односно у
објектима наведеним у дозволи за рад високошколске установе.
Наставно особље
15.18. Високошколска установа има квалификовано и компетентно наставно
особље за извођење студијског програма који се реализује студијама на
даљину. Наставници су одговорни за писање наставног материјала,
тестова за предиспитне провере и за завршни испит, као и за
усклађивање свих активности на савлађивању потребног знања.
15.19. Сви наставници и сарадници који учествују у реализацији
студијског програма имају искуство у припреми материјала за студије на
даљину, или је извршена одговарајућа обука, са адекватним
сертификатима као предусловима за компетентност рада на даљину.
15.20. Један наставник може да покрива највише три предмета у
семестру. Консултације са студентима обављају наставници или
сарадници. Један наставник, односно сарадник може да обавља
консултације са највише 80 студената у једном семестру. При
израчунавању минималног броја и оптерећења наставника и сарадника на
реализацији ДЛС студијског програма, користи се следећи приступ:
а. оптерећење наставника одређује се из електронског формулара на
нивоу једне групе студената и то са 50% оптерећења које би имао за
случај класичних студија.
б. минимални број наставника потребан за реализацију ДЛС студијског
програма одређује се као и у случају класичних студија за једну групу,
с тим што је обрачунати минимални број наставника оптерећен са 50%
оптерећења за класичне студије (3 сата предавања седмично).
в. минимални број сарадника се одређује тако што се производ броја
предмета у семестру (који има већи број предмета) и броја студената
подели са максималним бројем студената по сараднику (80).
г. оптерећење сарадника за ангажовање на ДЛС консултацијама
(интерактиван рад са студентима) израчунава се на основу броја
студената са којима обавља ДЛС консултације, при чему је оптерећење за
рад са 16 студената еквивалентно оптерећењу од једног часа активне
наставе седмично (до укупног максималног оптерећења од 5 часова
седмично).
д. у случају да је наставник ангажован за извођење ДЛС консултација,
ефективно оптерећење наставника је, као код класичне наставе, упола
мање у односу на оптерећење сарадника за рад са истим бројем
студената.
15.21. Потребан број наставника и сарадника у сталном радном односу је
70% од минималног броја наставника и сарадника који су потребни за
извођење студијског програма. Укупан потребан број наставника и
сарадника одређује се као код класичног начина извођења студија.
Високошколска установа мора исказати оптерећење за сваки предмет кроз
следеће категорије: предавање и други облици наставе (интерактивни рад
– оптерећење наставника/сарадника на реализацији форума, тестова,
семинарских радова др.). Модификовани електронски формулар попуњава се
на исти начин као и у случају класичне наставе за једну групу
студената, с тим што се уместо ангажовања наставника сарадника на
вежбама и другим облицима наставе кроз придружене часове, овде
наставницима и сарадницима придружује одговарајући број студената за
ДЛС консултације.
15.22. Постоји одговорни наставник - руководилац студијског програма
који се реализује учењем на даљину.
Ресурси (опрема, библиотека и простор)
15.23. Високошколска установа обезбеђује опрему и
комуникационо-информатичке технологије за успостављање и одржавање
двосмерне комуникације на линији наставник – студент ради реализације
образовних активности на даљину (делови наставе, консултације,
самопровере, провере знања у склопу предиспитних обавеза, пројекти,
семинарски радови и сл.). У оквиру система за управљање процесом учења
на даљину високошколска установа мора да обезбеди:
а. једну сопствену или закупљену интегрисану рачунарску платформу која
има адекватне техничке карактеристике за учење на даљину (DLS -
Distance Learning System), са специјализованим софтвером за смештај и
дистрибуцију мултимедијалних наставних садржаја намењених за
самостално усвајање (текст, звучне и видео информације) и за комплетно
управљање процесом учења;
б. различите облике наставе: јавно емитовање временски планираног
наставног догађаја (емитовање предавања или дискусија
наставника/стручњака снимљене уз помоћ видео камера уживо или раније
направљеног и припремљеног видео снимка), испоруку предавања и
мултимедијалних наставних материјала са сервера и консултације за
вођено и неформално путем дискусионих форума;
в. јединствен кориснички интерфејс који подржава више категорија
корисника, укључујући студенте, наставнике и административно особље;
г. обавезу евидентирања времена које студент проведе на проучавању
наставног материјала и проверу и оцењивање студената помоћу тестова, а
уз подршку и под контролом специјализованог софтверског пакета;
д. високу поузданост система кроз одговарајући систем контроле
приступа и заштите садржаја;
ђ. дефинисање овлашћења за постављање материјала од стране наставника
и сарадника, административног особља и студената;
е. комуникацију наставника и сарадника са студентима која укључује
употребу електронске поште, дискусионих форума и дискусија у реалном
времену;
ж. проверу и оцењивање студената на даљину (самопровере, предиспитне
провере, подношење извештаја, испит);
з. евидентирање приступа систему од стране свих корисника.
15.24. Инфраструктура система за учење на даљину мора бити тако
пројектована и одржавана да обезбеди поверљивост и интегритет
података, односно континуитет наставног процеса.
15.25. Високошколска установа обезбеђује приступ сопственој или другим
одговарајућим библиотекама, а посебно организацијама које су
специјализоване за испоруку у електронском облику уџбеника и других
наставних и научних публикација.
15.26. Високошколска установа располаже простором који по величини и
условима обезбеђује нормално обављање завршног испита, рад
административног особља и смештај и рад на одржавању интегрисане
рачунарске платформе за подршку учењу на даљину.
15.27. Високошколска установа која студијски програм изводи кроз учење
на даљину треба да има организациону јединицу (одељење/центар) за
учење на даљину.
Контрола квалитета студија на даљину и одржавање система
15.28. Високошколска установа доноси Правилник о извођењу студија на
даљину, у којем су
дефинисани сви елементи којима се гарантује одговарајући ниво
квалитета кроз:
а. поштовање одговарајућих радних стандарда и то превасходно у области
образовања (организација рада и методички аспект студија), као и у
области информационих технологија (е-учење).
б. контролу квалитета од стране надлежних,
в. континуирано унапређење квалитета студија, као и
г. систематизовано радно место у установи за одржавање инфраструктуре
система студија на даљину
Евиденција
Прилог 15.1. Одлука о формирању стручног тима за обуку наставника за
ДЛС, Одлука о именовању одговорног руководиоца ДЛС студијског програма
и руководиоца у информационо-комуникационим центрима ван седишта
установе.
Прилог 15.2. Упутство за наставнике (у електронском облику).
Прилог 15.3. Упутство за студенте (у електронском облику).
Прилог 15.4. Чланови стручног тима за обуку са биографијом.
Прилог 15.5. Обучено особље за ДЛС.
Прилог 15.6. Опрема: детаљан опис, спецификација, број, намена.
Прилог 15.7. Правилник о извођењу студија на даљину.
Упутство за рецензентску комисију за оцену испуњености стандарда:
Рецензентска комисија проверава испуњеност свих стандарда за
акредитацију студијског програма а посебно испуњеност услова Стандарда
15.
Рецензентска комисија поред оцене о испуњености стандарда даје
образложење оцене која се односи на испуњеност овог стандарда, на
основу прилога уз захтев за акредитацију, чињеница које је утврдила
током посете и докумената које је установа обезбедила на захтев
рецензентске комисије пре/током/после посете.
Стандард 16. Студије у високошколској јединици без својства правног
лица ван седишта установе
Високошколска установа може организовати студијски програм у јединици
без својства правног лица ван седишта установе, ако је подржан
расположивим ресурсима и ако се обезбеђује исти ниво знања
дипломираних студената, иста ефикасност студирања и исти ранг
(квалитет) дипломе као и у случају реализације студијског програма у
седишту
Упутство за припрему документације за акредитацију:
Опис (највише 300 речи)
Упутства за примену стандарда 16:
16.1. Установа је дужна да поступак оснивања високошколске јединице,
упис студената и реализацију студијских програма регулише Статутом
установе као оснивача.
16.2. Установе које изводе студијске програме у високошколским
јединицама ван седишта, морају бити акредитоване од стране Комисије за
акредитацију и проверу квалитета.
16.3. У високошколској јединици без својства правног лица ван седишта
установе могу се реализовати и студијски програми који су акредитовани
за извођење само у тој јединици.
Наставно особље
16.4. Наставно особље ангажовано у високошколској јединици је у радном
односу у установи која изводи студијске програме ван седишта. Број
наставника и сарадника мора бити у складу са важећим стандардима.
16.5. При прорачуну оптерећења наставног особља, студенти у
високошколској јединици обрачунавају се као нове групе за предавања и
вежбе према важећим стандардима и за одређено поље. За прорачун
оптерећења наставника и сарадника треба користити електронски образац
урађен за програм у јединици ван седишта, који се потом укључује у
уједињени електронски образац за установу.
Ненаставно особље
16.6. Ненаставно особље ангажовано у високошколској јединици својим
стручним ипрофесионалним радом обезбеђује успешну реализацију
студијских програма и циљева високошколске установе.
16.7. Ненаставно особље ангажовано у високошколској јединици је у
радном односу у установи која изводи студијске програме ван седишта.
Њихов број мора бити у складу са важећим стандардима.
Студенти
16.8. Студенти у високошколској јединици без својства правног лица
морају бити заступљени у студентском парламенту установе, комисији за
квалитет и другим студентским телима као и у органима управљања
установе, сходно Закону о високом образовању и статуту установе.
Простор и опрема
16.9. Високошколска установа обезбеђује простор и опрему неопходне за
квалитетно извођење свих облика наставе у јединици ван седишта.
Стандарди простора и опреме одређују се по образовно-научном, односно
образовно-уметничком пољу.
Библиотека, уџбеници и информатичка подршка
16.10 Високошколска установа обезбеђује у јединици ван седишта
одговарајућу библиотеку снабдевену потребним уџбеницима за извођење
наставе и информатичке ресурсе и сервисе које користи у остварењу
циљева.
Евиденција
Табеле за Стандард 16.3 -16.7 (Подаци о наставном особљу) налазе се у
табелама Стандарда 9 - Табеле 9.1-9.8.
Прилог 16.0. Публикација високошколске јединице.
Прилог 16.1. Одлука о оснивању високошколске јединице без својства
правног лица ван седишта установе и Статут високошколске установе
(оснивача).
Прилог 16.2. Копија уверења акредитације високошколске установе
(оснивача) и акредитованог студијског програма који се изводи у
седишту установе.
- Дозвола за рад студијског програма
Прилози Стандарда 16.3-16.7. (Уговори о раду и сагласности) налазе се
у Прилозима Стандарда 9 – Прилози 9.1-9.7.
Прилог 16.8. Подаци о заступљености студената у високошколској
јединици без својства правног лица у студентском парламенту установе,
комисији за квалитет и другим студентским телима као и у органима
управљања установе.
Прилог 16.9. (Простор и опрема) налази се у Стандарду 10.
Упутство за рецензентску комисију за оцену испуњености стандарда:
Рецензентска комисија проверава испуњеност свих стандарда за
акредитацију високошколске јединице као и студијских програма а
посебно испуњеност услова Стандарда 16. Проверава организацију Студентског
парламента, услове студирања, простор, опрему, ненаставну подршку
наставном процесу. Рецензентска комисија поред оцене о испуњености
стандарда даје образложење оцене која се односи на испуњеност овог
стандарда, на основу прилога уз захтев за акредитацију, чињеница које
је утврдила током посете и докумената које је установа обезбедила на
захтев рецензентске комисије пре/током/после посете.