UREDBA O NAČELIMA ZA UNUTRAŠNJE UREĐENJE I SISTEMATIZACIJU RADNIH

uredba o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama vlade (sl.

UREDBA
O NAČELIMA ZA UNUTRAŠNJE UREĐENJE I SISTEMATIZACIJU RADNIH MESTA U
MINISTARSTVIMA, POSEBNIM ORGANIZACIJAMA I SLUŽBAMA VLADE
("Sl. glasnik RS", br. 81/2007- prečišćen tekst i 69/2008)
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet uredbe
Član 1
Ovom uredbom propisuju se načela za unutrašnje uređenje i
sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim
organizacijama, Generalnom sekretarijatu Vlade, kabinetima predsednika
i potpredsednika Vlade i ostalim službama Vlade, Upravi za zajedničke
poslove republičkih organa i stručnim službama upravnih okruga (u
daljem tekstu: organi).
Ovom uredbom propisuje se i način pripreme i donošenja pravilnika o
unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u organima (u
daljem tekstu: pravilnik).
Obim primene uredbe
Član 2
Ako je unutrašnje uređenje nekog organa posebnim propisom drukčije
uređeno, odredbe ove uredbe primenjuju se samo na ona pitanja koja
posebnim propisom nisu uređena.
Načela za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta
Član 3
Unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta moraju:
1) da se zasnivaju na delokrugu organa i radnim procesima u njemu;
2) da budu prilagođeni celini poslova organa;
3) da obezbede delotvoran i skladan rad organa i delotvoran nadzor nad
radom unutar organa;
4) da obezbede brzo i delotvorno ostvarivanje prava i pravnih interesa
stranaka;
5) da omoguće grupisanje istovrsnih ili srodnih i međusobno povezanih
poslova u odgovarajuće unutrašnje jedinice u organu;
6) da obezbede javnost rada organa.
Donošenje pravilnika
Član 4
Unutrašnje uređenje organa i sistematizacija radnih mesta u njemu
određuju se pravilnikom.
Pravilnik donosi ministar, direktor posebne organizacije, Generalni
sekretar Vlade, šef Kabineta predsednika Vlade, šef Kabineta
potpredsednika Vlade, direktor službe Vlade koji je odgovoran
predsedniku Vlade, direktor Uprave za zajedničke poslove republičkih
organa i načelnik upravnog okruga (u daljem tekstu: rukovodilac), uz
saglasnost Vlade.
Donošenje pravilnika u posebnim slučajevima
Član 5
Ako je direktor službe Vlade odgovoran Generalnom sekretaru Vlade, on
samo predlaže pravilnik službe, a donosi ga Generalni sekretar Vlade,
uz saglasnost Vlade.
Ako ministarstvo ima organ uprave u sastavu ministarstva (u daljem
tekstu: organ u sastavu), deo pravilnika koji se odnosi na organ u
sastavu ministru predlaže direktor organa u sastavu.
Sadržina pravilnika
Član 6
Pravilnik se sastoji od dela kojim se određuje unutrašnje uređenje
organa i dela kojim se sistematizuju radna mesta.
Deo pravilnika o unutrašnjem uređenju organa sadrži:
1) unutrašnje jedinice u organu, njihov delokrug i međusobni odnos;
2) rukovođenje unutrašnjim jedinicama;
3) ovlašćenja i odgovornosti rukovodilaca unutrašnjih jedinica;
4) način saradnje organa s drugim organima i organizacijama.
Deo pravilnika o sistematizaciji radnih mesta sadrži:
1) broj državnih sekretara i državnih službenika koji rade na položaju
i opis njihovih poslova;
2) broj radnih mesta po svakom zvanju (za državne službenike) i svakoj
vrsti radnih mesta (za nameštenike);
3) nazive radnih mesta, opise poslova radnih mesta i zvanja (za
državne službenike), odnosno vrste (za nameštenike) u koje su radna
mesta razvrstana;
4) potreban broj državnih službenika i nameštenika za svako radno
mesto;
5) uslove za zaposlenje na svakom radnom mestu.
Radna mesta državnih službenika s diplomatskim i konzularnim zvanjima
u Ministarstvu spoljnih poslova ne razvrstavaju se po zvanjima koja su
određena Zakonom o državnim službenicima.
Formacije u Ministarstvu odbrane
Član 7
Sastavni deo dela pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u
Ministarstvu odbrane jesu prilozi koji sadrže sistematizovana radna
mesta profesionalnih pripadnika Vojske Srbije (u daljem tekstu:
formacije) u Vojsci Srbije, vojnim jedinicama i vojnim ustanovama
Ministarstva odbrane i u drugim organizacionim oblicima u kojima se ne
obavljaju poslovi iz nadležnosti Ministarstva odbrane ali koji su
funkcionalno i organizaciono vezani za Ministarstvo odbrane.
Radna mesta profesionalnih pripadnika Vojske Srbije u organu u sastavu
Ministarstva odbrane prikazuju se putem formacije.
Putem formacije prikazuju se i radna mesta na kojima rade
profesionalni pripadnici Vojske Srbije koji su aktom nadležnog
starešine raspoređeni da vrše vojne i druge dužnosti u drugim državnim
organima i kod drugih poslodavaca.
Radna mesta koja se prikazuju u formaciji ne razvrstavaju se po
zvanjima i vrstama koji su određeni Zakonom o državnim službenicima,
izuzev položaja u organu u sastavu Ministarstva odbrane.
Usklađenost s kadrovskim planom
Član 8
Pravilnik mora biti usklađen s donesenim kadrovskim planom.
Ovlašćenja i odgovornosti rukovodioca unutrašnje jedinice
Član 9
Rukovodilac unutrašnje jedinice planira, usmerava i nadzire rad
unutrašnje jedinice i vrši najsloženije poslove iz njenog delokruga.
On je odgovoran za zakonit, pravilan i blagovremen rad unutrašnje
jedinice.
II VRSTE UNUTRAŠNJIH JEDINICA I USLOVI ZA NJIHOVO OBRAZOVANJE
Vrste unutrašnjih jedinica
Član 10
Unutrašnje jedinice obrazuju se kao osnovne, posebne i uže unutrašnje
jedinice.
Osnovna unutrašnja jedinica je sektor.
Posebne unutrašnje jedinice su sekretarijat, kabinet ministra, a u
Ministarstvu odbrane - i Generalštab Vojske Srbije.
Uže unutrašnje jedinice su odeljenje, odsek i grupa.
Sektor
Član 11
Sektor se obrazuje da bi vršio poslove koji predstavljaju zaokruženu
oblast rada u ministarstvu, posebnoj organizaciji, Generalnom
sekretarijatu Vlade i Upravi za zajedničke poslove republičkih organa.
Sektor može da se obrazuje i u organu u sastavu ako to nalažu priroda
i obim njegovih poslova, a u službi Vlade ako je uredbom kojom je ona
osnovana propisano da njen direktor ima pomoćnika ili više njih.
Ako se u organu ili u organu u sastavu ne obrazuje sektor, mogu da se
obrazuju odeljenja, odseci i grupe.
Rukovođenje sektorom
Član 12
Sektorom rukovodi pomoćnik rukovodioca.
Sektorom u organu u sastavu, odnosno u službi Vlade čiji je direktor
odgovoran Generalnom sekretaru Vlade rukovodi pomoćnik direktora
organa u sastavu, odnosno pomoćnik direktora službe Vlade.
Pomoćnik direktora organa u sastavu ne mora da bude postavljen da bi
rukovodio sektorom, već poslovima u više međusobno povezanih oblasti
rada organa u sastavu.
Sekretarijat
Član 13
Sekretarijat može da se obrazuje samo u ministarstvu - da bi vršio
poslove koji su vezani za kadrovska, finansijska i informatička
pitanja, usklađivanje rada unutrašnjih jedinica i saradnju s drugim
organima.
Sekretarijat može da vrši poslove i za organ u sastavu.
Sekretarijatom rukovodi sekretar ministarstva.
Kabinet ministra
Član 14
Kabinet ministra obrazuje se da bi vršio savetodavne i protokolarne
poslove, poslove za odnose s javnošću i administrativno-tehničke
poslove koji su značajni za rad ministra.
Ako ministar istovremeno obavlja i funkciju potpredsednika Vlade ne
obrazuje se kabinet ministra.
Radni odnos u kabinetu zasniva se na određeno vreme - najduže dok
traje dužnost ministra. Izuzetak su posebni savetnici ministra, koji
uopšte ne zasnivaju radni odnos.
Ukupan broj državnih službenika i nameštenika u kabinetu svakog
ministra određuje Vlada, na predlog Ministarstva za državnu upravu i
lokalnu samoupravu, vodeći računa o broju državnih službenika i
nameštenika u svakom ministarstvu.
Kabinetom rukovodi šef kabineta, koji za svoj rad i rad kabineta
odgovara ministru.
Odeljenje, odsek i grupa
Član 15
Odeljenje, odsek i grupa mogu da se obrazuju u sektoru ili
sekretarijatu ili izvan njih.
Odeljenje, odsek i grupa obrazuju se izvan sektora ili sekretarijata
da bi vršili poslove iz pojedinih oblasti rada koje nisu u delokrugu
sektora ili ako to nalažu posebni propisi ili da bi pružali podršku
sprovođenju projekata.
U kabinetima predsednika Vlade i potpredsednika Vlade i u stručnim
službama upravnih okruga mogu da se obrazuju jedino odeljenja, odseci
i grupe.
Izuzetno, ako priroda i obim poslova nalažu, u odeljenju može da se
obrazuje više odseka i grupa, a u odseku - više grupa.
Uslovi za obrazovanje odeljenja, odseka i grupe
Član 16
Odeljenje se obrazuje da bi vršilo međusobno povezane poslove na
kojima radi najmanje osmoro državnih službenika ili nameštenika ili i
jednih i drugih zajedno.
Odsek se obrazuje da bi vršio međusobno srodne poslove koji zahtevaju
neposrednu povezanost i organizacionu posebnost i najmanje petoro
državnih službenika ili nameštenika ili i jednih i drugih zajedno.
Grupa se obrazuje da bi vršila međusobno povezane poslove na kojima
radi najmanje troje državnih službenika ili nameštenika ili i jednih i
drugih zajedno.
Rukovođenje odeljenjem, odsekom i grupom
Član 17
Odeljenjem rukovodi načelnik odeljenja, odsekom rukovodi šef odseka, a
grupom rukovodi rukovodilac grupe.
Odgovornost načelnika odeljenja, šefa odseka i rukovodioca grupe
Član 18
Načelnik odeljenja, šef odseka i rukovodilac grupe za svoj rad i rad
uže unutrašnje jedinice odgovaraju rukovodiocu i pomoćniku rukovodioca
ako je uža unutrašnja jedinica u sektoru, odnosno rukovodiocu i
sekretaru ako je uža unutrašnja jedinica u sekretarijatu, odnosno samo
rukovodiocu ako uža unutrašnja jedinica nije ni u sektoru ni u
sekretarijatu ili ako je u sastavu organa koji nema ni sektor ni
sekretarijat.
Ako je odeljenje, odsek ili grupa u organu u sastavu ili u službi
Vlade čiji je direktor odgovoran Generalnom sekretaru Vlade, tada
načelnik odeljenja, šef odseka i rukovodilac grupe za svoj rad i rad
uže unutrašnje jedinice odgovaraju:
1) direktoru organa u sastavu, odnosno direktoru službe Vlade - ako
organ u sastavu, odnosno služba Vlade nema sektore, niti organ u
sastavu ima pomoćnika direktora koji rukovodi poslovima u oblasti rada
za koju je uža unutrašnja jedinica obrazovana;
2) direktoru organa u sastavu i pomoćniku direktora koji rukovodi
sektorom, odnosno direktoru službe Vlade i pomoćniku direktora službe
Vlade - ako je uža unutrašnja jedinica u sektoru u organu u sastavu,
odnosno u sektoru u službi Vlade;
3) direktoru organa u sastavu i pomoćniku direktora koji ne rukovodi
sektorom - ako organ u sastavu nema sektore, ali ima pomoćnika
direktora koji rukovodi poslovima u oblasti rada za koju je uža
unutrašnja jedinica obrazovana.
Posebni nazivi za odeljenje, odsek ili grupu
Član 19
Uža unutrašnja jedinica ne mora da se obrazuje pod nazivom odeljenje,
odsek ili grupa, već joj organ može dati drukčiji, poseban naziv koji
bolje odražava njegov delokrug, ali pri tome moraju biti ispunjeni
uslovi za obrazovanje odeljenja, odseka ili grupe.
Uža unutrašnja jedinica koja je obrazovana pod posebnim nazivom mora
pravilnikom da se upodobi odeljenju, odseku ili grupi.
Uprava kao uža unutrašnja jedinica u Ministarstvu odbrane
Član 20
U Ministarstvu odbrane može se kao uža unutrašnja jedinica obrazovati
i uprava, kojom rukovodi načelnik uprave.
Uprava se obrazuje da bi vršila poslove kojima se obezbeđuje usklađen
rad odeljenja, odseka i grupa koji su obrazovani u njenom sastavu.
Odredbe ove uredbe o odgovornosti načelnika odeljenja, šefa odseka i
rukovodioca grupe primenjuju se i na načelnika uprave.
Evropske integracije
Član 21
Ako poslovi evropskih integracija nisu neposredno u delokrugu organa,
on je dužan da odredi sektor u kojem će se oni vršiti, a to je, po
pravilu, sektor čiji je delokrug najviše povezan sa evropskim
integracijama.
Samostalni izvršilac
Član 22
Samostalni izvršilac je državni službenik ili nameštenik čije je radno
mesto izvan svih unutrašnjih jedinica jer njegovi poslovi zbog svoje
prirode ne mogu biti svrstani ni u jednu unutrašnju jedinicu.
On radi po uputstvima i pod nadzorom rukovodioca, odnosno direktora
organa u sastavu, odnosno direktora službe Vlade koji je odgovoran
Generalnom sekretaru Vlade.
III PODRUČNE JEDINICE ORGANA
Član 23
Pravilnikom mogu da se obrazuju okružne područne jedinice i druge
područne jedinice da bi vršile poslove iz delokruga organa van
njegovog sedišta, prema Uredbi o upravnim okruzima.
U okružnoj ili drugoj područnoj jedinici mogu da se obrazuju
odeljenja, odseci i grupe.
Uža unutrašnja jedinica koja je u područnoj jedinici obrazovana pod
posebnim nazivom mora pravilnikom da se upodobi odeljenju, odseku ili
grupi.
Pravilnikom Ministarstva odbrane mogu da se obrazuju područne jedinice
nezavisno od Uredbe o upravnim okruzima.
IV ORGANIZACIONE JEDINICE U INOSTRANSTVU
Član 24
U Ministarstvu spoljnih poslova pravilnikom se utvrđuju organizacione
jedinice u inostranstvu - diplomatsko-konzularna predstavništva
Republike Srbije (ambasade, stalne misije, generalni konzulati,
konzulati i konzularne agencije) i kulturno-informativni centri,
saglasno aktu o njihovom otvaranju u inostranstvu.
V GRUPE KOJE SE OSNIVAJU POSEBNIM AKTIMA
Koordinaciono telo
Član 25
Vlada može odlukom osnovati koordinaciono telo da bi usmeravalo
pojedine poslove iz delokruga više ministarstava i posebnih
organizacija.
Koordinaciono telo sastavljeno je od ministara, a njime rukovodi
predsednik Vlade, potpredsednik Vlade ili ministar koji rukovodi
ministarstvom u čijem delokrugu je pretežan deo poslova zbog kojih je
koordinaciono telo osnovano.
Odlukom kojom osniva koordinaciono telo Vlada određuje i njegov
sastav, zadatke, rok u kome ono podnosi izveštaje Vladi i druga
pitanja koja su vezana za njegov rad.
O pitanjima koja ne budu sporazumno rešena unutar koordinacionog tela
odlučuje Vlada.
Projektna grupa
Član 26
Projektna grupa može biti osnovana da bi se izvršio zadatak koji
nalaže saradnju više organa, odnosno organa u sastavu a ne može biti
izvršen u okviru redovnih poslova državnih službenika.
Projektnu grupu rešenjem osniva rukovodilac organa, odnosno direktor
organa u sastavu u čijem je delokrugu zadatak projektne grupe.
Rešenjem kojim se osniva projektna grupa određuju se, pored ostalog,
njen sastav i rukovodilac, rok za izvršenje zadatka i način na koji će
državni službenici biti rasterećeni od redovnih poslova.
Državni službenik iz drugog organa, odnosno organa u sastavu može da
bude član projektne grupe samo uz saglasnost svog rukovodioca, odnosno
direktora organa u sastavu, a način na koji će biti rasterećen od
redovnih poslova i druga pitanja određuju se sporazumom rukovodilaca,
odnosno direktora organa u sastavu.
Zajedničko telo
Član 27
Zajedničko telo može da bude osnovano da bi izvršavalo poslove čija
priroda zahteva učešće više organa, odnosno organa u sastavu.
Zajedničkim telom rukovodi predstavnik organa ili organa u sastavu u
čijem delokrugu je pretežan deo poslova zbog kojih je ono osnovano.
Sastav i zadaci zajedničkog tela i druga pitanja koja su vezana za
njegov rad određuju se sporazumom.
O spornim pitanjima koja su vezana za osnivanje i rad zajedničkog tela
odlučuje Vlada.
Posebna radna grupa
Član 28
Rukovodilac, direktor organa u sastavu ili direktor službe Vlade koji
je odgovoran Generalnom sekretaru Vlade može da osnuje posebnu radnu
grupu i u nju imenuje stručnjake u odgovarajućim oblastima da bi
pružili stručnu pomoć u najsloženijim projektnim zadacima.
Rešenjem kojim se osniva posebna radna grupa određuju joj se zadaci,
sastav i rukovodilac, rok za izvršenje zadataka i druga pitanja koja
su vezana za njen rad.
Finansiranje rada posebnih radnih grupa određuje se pravilnikom koji
donosi ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u saglasnosti s
ministrom finansija.
VI PRIPREMA I DONOŠENJE PRAVILNIKA
Dokumentaciona osnova
Član 29
Pripremi pravilnika prethodi priprema dokumentacione osnove za
pripremu pravilnika (u daljem tekstu: dokumentaciona osnova).
U dokumentacionoj osnovi se:
1) navode odredbe zakona i drugih propisa kojima je određen delokrug
organa;
2) navode poslovi državne uprave koje organ vrši;
3) prikazuje obim, vrsta i složenost poslova organa u godini koja
prethodi pripremi dokumentacione osnove;
4) navode razlozi i obrazlaže predlog za preuređenje organa;
5) navodi broj državnih sekretara i državnih službenika koji rade na
položaju u organu, broj radnih mesta po svakom zvanju (za državne
službenike) i svakoj vrsti radnih mesta (za nameštenike) i broj
državnih službenika i nameštenika koji je potreban na svakom radnom
mestu;
6) obrazlaže potreba za navedenim brojem državnih službenika i
nameštenika.
Rukovodilac je dužan da pravilnik zasnuje na stanju koje je utvrđeno u
dokumentacionoj osnovi.
Područne jedinice s područjem širim ili užim od područja upravnog
okruga
Član 30
Ako se pravilnikom predviđa obrazovanje područnih jedinica s područjem
širim ili užim od područja upravnog okruga (za dva upravna okruga ili
više njih, za opštinu ili više njih, odnosno za grad ili za autonomnu
pokrajinu) u dokumentacionoj osnovi obavezno se navode podaci i
razlozi zbog kojih se obrazuju takve područne jedinice, a ne okružne
područne jedinice (dostupnost pravnim subjektima, ekonomičnost, obim,
učestalost i priroda poslova državne uprave i dr.).
Dostavljanje pravilnika i dokumentacione osnove na mišljenje
Član 31
Rukovodilac dostavlja pravilnik i dokumentacionu osnovu na mišljenje
Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu
finansija i Službi za upravljanje kadrovima.
Ovlašćenje Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu
Član 32
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu dužno je da u svom
mišljenju predloži Vladi da ne da saglasnost na pravilnik:
1) ako pravilnik nije usaglašen sa zakonom ili drugim propisom iz
oblasti uređenja državne uprave;
2) ako smatra da uređenje organa koje se predviđa pravilnikom nije
racionalno;
3) ako se pravilnikom predviđa obrazovanje područne jedinice organa
suprotno uslovima koji su određeni Uredbom o upravnim okruzima ili ako
se predviđa da se u okružnoj područnoj jedinici vrši neki posao
državne uprave koji nije dopušten.
Ovlašćenje Ministarstva finansija
Član 33
Ministarstvo finansija dužno je da u svom mišljenju predloži Vladi da
ne da saglasnost na pravilnik ako u budžetu Republike Srbije nisu
obezbeđena sredstva za sve državne službenike i nameštenike koji su,
prema pravilniku, potrebni organu.
Ovlašćenje Službe za upravljanje kadrovima
Član 34
Služba za upravljanje kadrovima dužna je da u svom mišljenju predloži
Vladi da ne da saglasnost na pravilnik:
1) ako postupak razvrstavanja radnih mesta državnih službenika i
nameštenika nije pravilno sproveden, posebno ako su merila za procenu
radnog mesta pogrešno primenjena;
2) ako konačni opisi radnih mesta ne sadrže sve propisane elemente ili
ako je nepravilno određen neki element konačnog opisa radnog mesta;
3) ako se predviđa da na radnim mestima u zvanju višeg savetnika i
samostalnog savetnika radi više od 10% državnih službenika, odnosno
više od 20% državnih službenika;
4) ako pravilnik nije usklađen s donesenim kadrovskim planom.
Saglasnost Vlade
Član 35
Pošto pribavi mišljenja Ministarstva za državnu upravu i lokalnu
samoupravu, Ministarstva finansija i Službe za upravljanje kadrovima,
rukovodilac donosi pravilnik i dostavlja ga na saglasnost Vladi.
Vladi se uz pravilnik dostavljaju i dokumentaciona osnova, pribavljena
mišljenja i pismeno izjašnjenje o razlozima zbog kojih nisu prihvaćene
primedbe koje su u svojim mišljenjima izneli Ministarstvo za državnu
upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo finansija i Služba za
upravljanje kadrovima.
Pravilnik na koji je Vlada dala saglasnost organ dostavlja
Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu
finansija i Službi za upravljanje kadrovima.
Izmene i dopune pravilnika
Član 36
Na pripremu i donošenje izmena i dopuna pravilnika primenjuju se
odredbe ove uredbe koje uređuju način pripreme i donošenja pravilnika.
Samostalni članovi Uredbe o dopuni
Uredbe o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih
mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade
("Sl. glasnik RS", br. 69/2008)
Član 2
Ovlašćuje se Republički sekretarijat za zakonodavstvo da utvrdi
prečišćen tekst Uredbe o načelima za unutrašnje uređenje i
sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama
i službama Vlade i da ga posle stupanja na snagu ove uredbe dostavi
"Službenom glasniku Republike Srbije" na objavljivanje.
Član 3
Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u
"Službenom glasniku Republike Srbije".