19 ROK RADA PROŠIRENOG SASTAVA IZBORNE KOMISIJE NAČIN I

19. rok rada proširenog sastava izborne komisije način i nadležnost vođenja biračkih spiskova promena broja birača između dva kruga glasanj

19. ROK RADA PROŠIRENOG SASTAVA IZBORNE KOMISIJE
NAČIN I NADLEŽNOST VOĐENjA BIRAČKIH SPISKOVA
PROMENA BROJA BIRAČA IZMEĐU DVA KRUGA GLASANjA
Odredbom člana 29. stav 2. Zakona o izboru narodnih poslanika je
predviđeno da organi za sprovođenje izbora rade u proširenom sastavu
od dana utvrđivanja tog sastava do završetka izbora, pa je stav
Vrhovnog suda Srbije da se završetkom izbora, u smislu citiranog
propisa, smatra momenat kada je Republička izborna komisija utvrdila i
objavila rezultate izbora. Neučestvovanje članova komisije u
proširenom sastavu u postupku po prigovoru koji je razmotren posle
utvrđivanja rezultata izbora ne predstavlja povredu pravila postupka,
zbog koje bi osporeno rešenje bilo nezakonito, jer im je bilo
omogućeno učešće u postupku utvrđivanja rezultata izbora sadržanih u
izveštaju koji se osporava prigovorom.
___________________
Na osnovu stanja u spisima vidi se da su opštinski organi uprave, kao
organi koji vode biračke spiskove, u skladu sa odredbama člana 20.
Zakona o izboru narodnih poslanika i člana 12. Uputstva o ažuriranju
biračkih spiskova, Republičkoj izbornoj komisiji dostavili rešenje o
zaključenju biračkih spiskova, na osnovu kojih je ona utvrdila ukupan
broj birača u Republici Srbiji i na osnovu člana 21. istog zakona, taj
broj birača objavila u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj
57/2002.
Na osnovu odredbe člana 34. stav 1. tačka 18. i člana 22. stav 2.
Zakona o izboru narodnih poslanika, Republička izborna komisija je u
pogledu biračkih spiskova jedino nadležna da na osnovu odluka suda
donetih u vanparničnom postupku upisuje birače u birački spisak i to
najkasnije 48 časova pre dana održavanja izbora, kada i objavljuje
konačan broj birača u "Službenom glasniku Republike Srbije".
___________________
Konačan broj birača u skladu sa članom 22. stav 2. Zakona o izboru
narodnih poslanika utvrđuje se i objavljuje najkasnije 48 časova pre
dana određenog za održavanje izbora, ali ne i pre dana određenog za
ponavljanje glasanja. Između prvog i drugog kruga glasanja mogu se
obavljati samo one radnje koje su propisane zakonom, a u koje ne spada
ponovo ažuriranje biračkih spiskova.
Iz obrazloženja
"Iz spisa proizlazi da je podnetim prigovorom žalilac tražio da se
ukine deo III tačka 3. Izveštaja Republičke izborne komisije o
rezultatima izbora za predsednika Republike Srbije održanim 29.
septembra i 13. oktobra 2002. godine od 15. oktobra 2002. godine, kao
i tačka 2. dela II istog izveštaja koji se odnosi na broj upisanih
birača (6.553.042) i da se posle Ministarstvu za državnu upravu i
lokalnu samoupravu ostavi primeran rok da izvrši ažuriranje biračkih
spiskova u Republici Srbiji, na osnovu kojih bi mogli da se utvrde
stvarni rezultati izbora za predsednika Republike. Tim delovima
označenog izveštaja za koji se traži ukidanje je određeno: - deo III
tačka 3. da je komisija zapisnički utvrdila da na ponovljeno glasanje
nije izašao potreban broj birača u smislu člana 9. stav 1. Zakona o
izboru predsednika Republike ("Službeni glasnik RS", br. 1/90 i 79/92)
i da se saglasno članu 9. stav 2. istog zakona ceo izborni postupak
ponavlja, a tačkom 2. dela II, da prema izvodima iz biračkih spiskova
ima 6.553.042 upisanih birača.
Po nalaženju Vrhovnog suda Srbije, pravilno je postupila Republička
izborna komisija kada je osporenim rešenjem odbila navedeni prigovor
kao neosnovan, dajući za svoju odluku jasne i na zakonu zasnovane
razloge koje u celini prihvata i ovaj sud.
Neosnovano se žalbom ukazuje na to da je prilikom donošenja osporenog
rešenja Republička izborna komisija bila nepravilno sastavljena.
Naime, odredbom člana 29. stav 2. Zakona o izboru narodnih poslanika
je predviđeno da organi za sprovođenje izbora rade u proširenom
sastavu od dana utvrđivanja tog sastava do završetka izbora, pa je
stav Vrhovnog suda Srbije da se završetkom izbora, u smislu citiranog
propisa, smatra momenat kada je Republička izborna komisija utvrdila i
objavila rezultate izbora. Stoga, kako su rezultati izbora utvrđeni
zapisnikom i izveštajem od 15. oktobra 2002. godine, a osporeno
rešenje doneto 17. oktobra 2002. godine, to neučestvovanje članova
komisije u proširenom sastavu u postupku po prigovoru ne predstavlja
povredu pravila postupka, zbog koje bi osporeno rešenje bilo
nezakoninto, jer im je bilo omogućeno učešće u postupku utvrđivanja
rezultata izbora sadržanih u izveštaju koji se osporava prigovorom.
Vrhovni sud Srbije nalazi da se žalbom neosnovano pobijaju navodi i
razlozi iz osporenog rešenja koji se odnose na način i nadležnost
vođenja biračkih spiskova.
Prema odredbi člana 12. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika
("Službeni glasnik RS", broj 30/2000), koja se shodno primenjuje i na
izbor predsednika Republike na osnovu člana 1. Zakona o izboru
predsednika Republike ("Službeni glasnik RS", br. 1/90 i 79/92), u
Republici Srbiji kompjuterski se vodi opšti birački spisak po
opštinama, kao deo jedinstvenog, povezanog sistema. Odredbom člana 2.
Uputstva o načinu ažuriranja biračkih spiskova ("Službeni glasnik RS",
broj 42/2000), donetog na osnovu člana 12. stav 5. Zakona o izboru
narodnih poslanika, jedinstveni birački spisak je definisan kao skup
biračkih spiskova koji se vode po opštinama. Iz toga proizlazi da su
opštinski organi uprave nadležni ne samo da vrše izmene u biračkim
spiskovima, već i da vode biračke spiskove po opštinama, čiji skup
predstavlja jedinstveni birački spisak. Na osnovu stanja u spisima
vidi se da su opštinski organi uprave, kao organi koji vode biračke
spiskove, u skladu sa odredbama člana 20. Zakona o izboru narodnih
poslanika i člana 12. Uputstva o ažuriranju biračkih spiskova,
Republičkoj izbornoj komisiji dostavili rešenja o zaključenju biračkih
spiskova, na osnovu kojih je ona utvrdila ukupan broj birača u
Republici Srbiji i na osnovu člana 21. istog zakona, taj broj birača
objavila u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 57/2002.
Na osnovu odredaba člana 34. stav 1. tačka 18. i člana 22. stav 2.
Zakona o izboru narodnih poslanika, Republička izborna komisija je u
pogledu biračkih spiskova jedino nadležna da na osnovu odluka suda
donetih u vanparničnom postupku upisuje birače u birački spisak i to
najkasnije 48 časova pre dana održavanja izbora, kada i objavljuje
konačni broj birača u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Republička izborna komisija je ovu svoju obavezu izvršila u skladu sa
zakonom objavivši rešenje o utvrđivanju konačnog broja birača u
"Službenom glasniku Republike Srbije", broj 61/2002, a ispravku ovog
rešenja u broju 62/2002. Prema stanju u spisima je nesporno da na
objavljeno rešenje o ukupnom broju birača i konačnom broju birača nije
bilo prigovora.
Zakonom o izboru narodnih poslanika, kao ni ostalim propisima, nije
predviđena nadležnost bilo kog drugog organa da vodi ili ažurira
birački spisak. Iz odredaba člana 2. i 21. Zakona o državnoj upravi
("Službeni glasnik RS", br. 20/92...49/99), proizlazi da je
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu moglo neposredno
izvršiti izmene u biračkom spisku, ako opština i pored upozorenja to
ne izvrši, te je moglo uzeti na određeno vreme vođenje izmena u
biračkim spiskovima, ako ih opštine ne vrše. Međutim, to su mere koje
ovo ministarstvo može preduzeti u vršenju nadzora nad vođenjem
biračkih spiskova, a ne kao organ u čijoj nadležnosti je vođenje
biračkog spiska kako to navodi žalilac. U skladu sa članom 23. stav 4.
Zakona o izboru narodnih poslanika, ministarstvo nadležno za poslove
uprave je bilo dužno da izvrši nadzor nad sprovođenjem odredaba Zakona
o izboru narodnih poslanika koji se odnose na biračke spiskove,
najkasnije 20 dana pre dana održavanja izbora.
Ovaj sud nije prihvatio ni navode žalbe koji se odnose na promenu
broja birača između dva kruga glasanja, koja podrazumeva izmene u
biračkim spiskovima u tom periodu. Navedeno zbog toga, što se konačni
broj birača u skladu sa članom 22. stav 2. Zakona o izboru narodnih
poslanika utvrđuje i objavljuje najkasnije 48 časova pre dana
određenog za održavanje izbora, ali ne i pre dana određenog za
ponavljanje glasanja. Između prvog i drugog kruga glasanja mogu se
obavljati samo one radnje koje su propisane zakonom, a u koje ne spada
ponovo ažuriranje biračkih spiskova. Tek ako u drugom krugu glasanja
ni jedan kandidat ne dobije potreban broj glasova, kako je to
propisano odredbom člana 9. stav 2. Zakona o izboru predsednika
Republike, ceo izborni postupak se ponavlja, pa je na osnovu člana 23.
stav 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Ministarstvo nadležno za
poslove uprave dužno da izvrši nadzor nad biračkim spiskovima
najkasnije 20 dana pre dana održavanja novih izbora.
Neosnovani su navodi žalioca da je podatke o ukupnom broju birača
mogao da osporava tek kad je izvršio uvid u izvode iz biračkog spiska
nakon održavanja izbora, a u smislu čl. 64. Zakona o izboru narodnih
poslanika. Izvodi iz biračkih spiskova sa rešenjima o zaključenju
biračkih spiskova predati su Republičkoj izbornoj komisiji 15 dana pre
održavanja izbora, tako da su svi predstavnici predlagača kandidata u
proširenom sastavu komisije, pa i predstavnici žalioca, mogli da
izvrše uvid u ove izvode i saznaju podatke o broju birača na svakom
pojedinom biračkom mestu i na svakoj opštini. Rešenja o ukupnom broju
birača i konačnom broju birača javno su objavljena. Žalilac je već
tada imao mogućnosti da podatke o broju birača upisanih u biračke
spiskove upoređuje sa podacima iz popisa stanovništva, ali to nije
učinio, niti je na ove izborne radnje i objavljena rešenja prigovarao
u roku propisanom odredbom člana 95. stav 3. Zakona o izboru narodnih
poslanika. Osporavanje tačnosti podataka o broju birača u Republici
Srbiji, nakon pravosnažnosti rešenja o utvrđivanju ukupnog i konačnog
broja birača i to tek posle drugog kruga glasanja, iz razloga koji su
mogli biti isticani pre dana održavanja izbora, predstavljalo bi
ponavljanje postupka. Ovo vanredno pravno sredstvo nije dopušteno u
izbornom postupku s obzirom na njegovu hitnost i pravnu prirodu, ni
Zakonom o izboru predsednika Republike, ni Zakonom o izboru narodnih
poslanika.
Imajući u vidu sve navedeno, Republička izborna komisija je pravilno
ocenila da su navodi prigovora neosnovani, kao i da u skladu sa
odredbama Zakona o izboru narodnih poslanika, u postupku zaštite
izbornog prava, nema mesta usvajanju zahteva iz prigovora kojim je
traženo da se ukine deo izveštaja Republičke izborne komisije o
rezultatima izbora za predsednika Srbije i da se posle toga
Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu ostavi primeran
rok da izvrši ažuriranje biračkih spiskova na osnovu kojih bi se mogli
utvrditi stvarni rezultati izbora".
Presuđeno u Vrhovnom sudu Srbije u Beogradu,
20. oktobra 2002. godine Už.br. 107/02
3