Globalni Barometar Korupcije 2012/2013 Manja Percepcija Više Podmićivanja Rezultati

globalni barometar korupcije 2012/2013: manja percepcija, više podmićivanja rezultati globalnog barometra korupcije1 za srbiju pokazuju znač

Globalni barometar korupcije 2012/2013: Manja percepcija, više
podmićivanja
Rezultati Globalnog barometra korupcije1 za Srbiju pokazuju značajan
porast učestalosti podmićivanja u 2012. u odnosu na ranije godine,
utisak o tome da je korupcija veoma rasprostranjena u političkim
institucijama, nešto bolju ocenu rada Vlade, a kao glavni razlog za
neprijavljivanje korupcije navode uverenje da ništa ne bi bilo
učinjeno. Da bi se stanje promenilo, po oceni organizacije
Transparentnost – Srbija, potrebno je u potpunosti utvrditi izvore
finansiranja političkih stranaka, a naročito tokom prošlogodišnje
izborne kampanje, osvetliti proces donošenja odluka u državnim
organima, zakonski zaštititi uzbunjivače i preduzeti druge mere kako
bi se povećao broj prijavljenih i do kraja istraženih slučajeva
korupcije.
Osnovni globalni pokazatelji
Podaci Globalnog barometra korupcije, na osnovu istraživanja koja su
krajem 2012. i početkom 2013. sprovedena u 107 država i teritorija
širom sveta, na ukupno 114.300 ispitanika, pokazuju da je više od
četvrtine ljudi davalo mito u poslednjih 12 meseci. U svetu se
najčešće podmićuju policijci i zaposleni u pravosuđu. Svetska
populacija najkorumpiranijim institucijama smatra političke partije
(3,8, na skali od 1 do 5) i policiju (3,7) a čak 55% ispitanika smatra
ili se uglavnom slaže sa tim da se politika njihove zemlje vodi u
interesu velikih privrednih subjekata. Samo 11% građana sveta smatra
da se njihove vlade efikasno bore protiv korupcije. Dve trećine ljudi
bi prijavilo korpciju i učinilo nešto da se ona smanji.
Osnovni nalazi za Srbiju
U Srbiji, istraživanje sprovedeno od 7. do 14. septembra 20122 na
nacionalnom uzorku od preko 1000 ispitanika pokazuje naizgled neobične
nalaze i trendove. Naime, čak 55% građana smatra da se nivo korupcije
„u poslednje dve godine“ veoma ili bar malo smanjio. Takvu
optimisitčnu sliku trendova je 2010. imalo svega 14% ispitanika.
Istovremeno, istraživanje pokazuje značajan porast procenta građana
koji su davali mito „u poslednjih godinu dana“ (26% onih koji su imali
kontakte sa pojedinim javnim službama i dali jasan odgovor na ovo
pitanja). Takođe, u porastu je i percepcija korumpiranosti pojedinih
institucija.
Ovaj paradoks se može objasniti jedino time da je utisak građana o
opštem nivou korupcije zasnovan na činjenici da je u doba ispitivanja
započeto nekoliko važnih istraga i da predstavlja više odraz nade u
promenu stanja nego odraz stvarne situacije.
Više od polovine građana Srbije smatra ekstremno korumpiranima
političke stranke, pravosuđe, javne službenike i zdravstvene službe,
dok nešto manji broj ima takvo mišljenje o policiji, parlamentu i
obrazovnom sistemu. Vojsku i verske zajednice smatra ekstremno
korumpiranima tek šestina ispitanika.
U gotovo svim posmatranim oblastima je došlo do velikog porasta broja
slučajeva podmićivanja. Čak 26% onih koji su imali kontakta za
službama koje vrše usluge u vezi sa nekretninama tvrdi da je dalo mito
(2010 samo 6,5%), u zdravstvu 20,8% (ranije ispod 13%), u pravosuđu
18,8% (naspram 13), u policiji 16 (ranije 14.8%) a u sektoru
obrazovanja 14,9% (spram samo 4,1%).
U gotovo polovini slučajeva (46%) razlog za podmićivanje je bilo
ubrzanje postupka, u 28% je reč o „poklonima zahvalnosti“ u 12%
situacija je bila u pitanju želja da se usluga dobije povoljnije a u
15% slučajeva je mito bilo jedini način da se usluga dobije. 36%
muškaraca i 31% žena u Srbiji smatra da građani mogu nešto da učine u
borbi protiv korupcije. Najveća zainteresovanost za lično angažovanje
postoji kod potpisivanja peticija (83%), učešća u mirnim protestima
(55%), dok je jedna trećina spremna da i po cenu većih troškova radije
posluje sa firmama koje ne korumpiraju. Čak 58% građana tvrdi da bi
prijavilo slučaj korupcije, što je u velikom neskladu sa brojem
stvarno prijavljenih takvih slučajeva. Naime, na osnovu rezultata ovog
i sličnih istraživanja može se zaključiti da se u Srbji svake godine
desi nekoliko stotina hiljada slučajeva korupcije. S druge strane,
broj podnetih krivičnih prijava za sva krivična dela korupcije je tek
nekoliko hiljada. Kao glavne razloge za neprijavljivanje korupcije
građani ističu uverenje da to ne bi ništa promenilo (61%), strah od
posledica (24%) i neznanje kome da se obrate (13%).
Srednja ocena rada Vlade u borbi protiv korupcije je za nijansu bolja
nego što je bila u 2010. i 2008. – 2,42 (na „školskoj“ skali od 1 do
5), u odnosu na 2,24 i 2,38, ali još uvek lošija nego što je bila
2007, kada je ovakvo merenje vršeno prvi put (2,73). Istovremeno,
veliki broj građana smatra „da se politika Vlade kroji prema
interesima nekoliko velikih (privrednih) subjekata“. Ovakvog je
mišljenja u potpunosti 21% ispitanika a uglavnom još 42% dok svega 3%
smatra da interesi kompanija nemaju uticaja na politiku Vlade.
Srbija u regionalnim i globalnim poređenjima
Odgovori građana Srbije ne razlikuju se značajno u odnosu na ostatak
zapadnog Balkana. Jedino značajno odstupanje je po pitanju promene
nivoa korupcije u poslednje dve godine. Samo 23 odsto ispitanika na
Zapadnom Balkanu smatra da se nivo korupcije smanjio, dok takav stav
ima 55 odsto građana Srbije. Daleko iza su Makedonija sa 30 odsto,
Hrvatska sa 29 odsto onih koji veruju da korupcije ima manje. Najmanje
pomaka, prema mišljenju građana, ima u BiH gde 69 odsto veruje da se
nivo korupcije povećao.
Globalno posmatrano, optimizam građana Srbije u vezi sa smanjivanjem
nivoa korupcije dele i državljani Azerbejdžana, Belgije, Gruzije,
Kambodže, Ruande, Sudana, Tajvana, Filipina i Fidžija.
Po pitanju percepcije korumpiranosti javnih službi i institucija, nema
velikih odstupanja na području od Makedonije do Hrvatske - kao
najkorumpiranije se doživljavaju političke partije i pravosuđe (4,1),
sledi zdravstvo (4.0), skupština (3,8), javni funkcioneri (3,7),
obrazovanje i policije (3,6). Na dnu liste su verske zajednice (2,5) i
vojska (2,5).
Građani Srbije doživljavaju korupciju kao ozbiljan problem, ali su
znatno manje nego građani ostatka regiona spremni da se uključe u
njeno suzbijanje, posebno kada to zahteva i neko lično žrtvovanje. Na
primer, dvotrećinska većina će radije poslovati sa kompanijom koja
korumpira nego što bi kupili skuplja dobra ili usluge od firme za koju
pouzdano znaju da nije umešana u korupciju.
Korupciju bi prijavilo 58 odsto građana Srbije, što je manje od
proseka regiona (68%). Najspremniji da prijave korupciju su ispitanici
sa Kosova3 i iz Makedonije (84, odnosno 82 odsto).
Šta nam pokazuje GCB za dalju borbu protiv korupcije?
Ovogodišnji GCB pokazuje da u Srbiji, nakon dužeg niza godina, postoji
određeni optimizam u pogledu mogućnosti suzbijanja korupcije. Međutim,
visoka percepcija korupcije kod građana, veliki broj slučajeva
podmićivanja koji nisu prijavljeni i uverenje da je politika pod
uticajem skrivenih moćnika su činioci koji ukazuju da je neophodno
konkretnim merama uveriti građane da je borba protiv korupcije
neselektivna i trajna i da će svaki prijavljeni ili sumnjivi slučaj
biti brzo istražen. Ovo posebno zbog toga što istraživanje pokazuje da
građani oklevaju da prijave korupciju i to ne zbog straha, već zbog
neverice da bi to imalo efekta.
Istraživanje nesumnjivo pokazuje da građani glavne uzroke korupcije
vide u političkoj sferi, što se može povezati sa zarobljavanjem
državnih institucija od strane političkih partija, netransparentnim
procesom donošenja odluka i nedovoljno istraženim izvorima
finansiranja stranaka. Zbog toga nije realno očekivati da će borba
protiv korupcije u Srbiji doneti trajnije efekte sve dok organi
gonjenja ne budu počeli da postupaju bez osluškivanja signala koje im
šalju partije na vlasti i dok ne budu kažnjeni svi koji su
neprijavljivanjem prihoda ili zloupotrebom resursa kršili pravila o
finansiranju izbornih kampanja. Takođe je neophodno izmestiti
odlučivanje o državnim pitanjima sa koalicionih sastanaka u javne
institucije i obezbediti javnost procesa donošenja odluka kroz uređeno
lobiranje i smislene javne rasprave.
Transparentnost – Srbija
Beograd, 9. jul 2013.
1 Globalni barometar korupcije je dvogodišnje istraživanje koje
Transparency International preduzima već osmi put u saradnji sa mrežom
Gallup-a. GCB ne treba mešati sa Indeksom percepcije korupcije
Transparency International. CPI rangira države po percepciji korupcije
a izvor podataka su kvalifikovani ispitanici (npr. poslovni ljudi,
analitičari i slično). S druge strane, GCB meri iskustva i percepciju
reprezentativnog broja stanovnika neke zemlje.
2 Istraživanje za Srbiju je radila agencija TNS Medium Gallup.
3 Za teritoriju Kosova i Metohije je vršeno posebno istraživanje.