OTKRIĆE KAMENOG BATA NA LOKACIJI PRAURIJA K Ažu »Čudni

otkriće kamenog bata na lokaciji praurija k ažu »čudni su putevi gospodnji« pa tako i u ovom slučaju, svevišnji je hteo da o

OTKRIĆE KAMENOG BATA
NA LOKACIJI PRAURIJA
K

ažu »Čudni su putevi Gospodnji« pa
tako i u ovom slučaju, Svevišnji je hteo da ovaj
dragoceni predmet iz vremena prastarog rudarenja
izadje na svetlost dana, a ja budem počastvovan time
što se pojavio preko moje malenkosti.
Godinama se pouzdano znalo (bilo je
dokaza) da se u doba kamena, odnosno u vreme kada
je tvrdi kamen (granit) bio pogodniji za rudarsku
alatku kao što je bio čekić, od svih tada poznatih
metala, ili je pak možda u to doba bio ekonomičniji
za tu potrebu, rudarilo u Rudnoj Glavi. Mi, koji smo
se bavili rudarstvom, pretpostavljali smo da se u isto
vreme rudarilo i u okolini Majdanpeka, odnosno u
eksploatacionom polju Rudnika bakra Majdanpek ali
do 1990. godine nije bilo pouzdanih dokaza.
Elem, nisam siguran da li je to bilo 1980. ili 1981. godine, radio sam
kao smenski inženjer na Površinskom kopu Rudnika bakra Majdanpek.
Izmedju više radilišta na kojima je u to vreme radjeno, radjeno je i
na proširenju Južnog revira ka severu u zoni poznatoj kod nas rudara
kao Andezitski prst a kod gradjana i na topografskim kartama kao brdo
Praurija*. Obilazeći pomenuto radilište, primetio sam na platformi
bušilice kameni bat**. Pitao sam posadu bušilice šta vam je ovo. »Pa
eto mi... trebalo je nešto da popravimo pa nismo imali veliki čekić...
Zamolio sam ih da mi pokažu gde su ga našli, što su i učinili.
Pronadjen je u odminiranom materijalu. Pošto nisu znali o čemu se
radi, ja sam im objasnio i zamolio da ga uzmem. Dozvolili su. Znajući
njegovu vrednost i šta znači za naš rudnik i rudarstvo, imao sam
nameru da dodje do generalnog direktora i bude na počasnom mestu kao
nemi svedok da se u našem kraju rudarilo još u vreme kada je kamen bio
pogodniji za bat (čekić) od tada poznatih metala. U to vreme sam bio
mlad inženjer a odnosi su bili takvi da sam teško mogao da dospem do
generalnog direktora pa sam bat ostavio sekretarici u upravnoj zgradi
Površinskog kopa sa molbom da ga dostavi generalnom direktorau. Prošle
su godine. Ja sam oko svakodnevnih poslova zaboravio na kameni bat.
Devedesetih godina, tada sam radio u Rudarskoj prpremi Površinskog
kopa, prilikom useljenja ove službe u upravnu zgradu Površinskog kopa,
ponovo sam naišao na isti kameni bat i to na mestu koje ne zaslužuje,
naime, njime su podupirali ulazna vrata. Ponovo sam ga uzeo, zamotao u
novinu i u nervozi jedva čekao da dodje kraj radnog vremena i da ga
odnesem u Matični muzej Majdanpeka. U to vreme nisam znao nikog iz
muzeja, jedino sam znao da muzej postoji i gde je.
Ušao sam u muzej i zatekao nekoliko ljudi, medju njima tadašnjeg
kustosa i direktora, gospodina Pauna Es. Durlića, etnologa, čoveka od
struke koji je na prvi pogled ostavljao utisak. Počeo sam da odmotavam
kameni bat sa namerom da pitam »Da li vam ovo treba ?« Već na pitanje
»Da li ?« gospodin Durlić se trgao i prekinuo me pitanjem »Gde si to
našao ?« Sve sam mu ispričao. Bat je poslat na procenu autentičnosti a
potom po uhodanoj proceduri muzeja obradjen i evidentiran u
arheološkoj zbirci muzeja pod inv. brojem A/1 gde se i danas može
videti i o njemu podrobnije informisati. Više puta smo sa gospodinom
Durlićem obilazili mesto otkrića a po ovom pitanju su dolazili i
eminentni profesori sa Beogradskog univerziteta. Kažu da je ušao u
Svetsku enciklopediju rudarstva a sada se nalazi u arheološkoj zbirci
Matičnog muzeju u Majdanpeku. Po mestu pronalaska »Praurija« i muzej
je dobio ime a na svakom dokumentu, u memorandumu, stoji njegov lik
kao zaštitni znak. Dugo godina posle toga gospodin Durlić se nosio
mišlju, a i mene je oko toga angažovao, da mesto pronalaska kamenog
bata, brdo »Praurija«, postane turisdtička atrakcija.
Sada mi je »srce na mestu«. Kameni bat ponosno stoji na počasnom mestu
kako na stalnoj tako i na prigodnim postavkama i govori posetiocima o
tradiciji rudarenja ovog kraja a ja sam upoznao divnog čoveka,
gospodina Pauna Es. Durlića, čoveka koji je svojim delom zadužio ovaj
kraj, osobenjaka, velikog stručnjaka za svoju oblast i ogromne
energije i u njemu stekao prijatelja za sva vremena a ja postao
sastavni deo muzeja, kako Paun pri prvom našem susretu reče »Čovek
koji prekorači ovaj prag postaje sastavni deo muzeja i nikada se više
od njega ne odvaja.«
* »Praurija« predstavlja na topografskim kartama i u mesnom
stanovništvu prihvaćeni naziv za brdo sa severne strane Južnog revira.
Izgradjeno je od krečnjaka, limonia i andezita. Površina brda je
prekrivena ostacima raspadanja stena i bogata je kraškim oblicima
(vrtačama, uvalama, ulegnućima, pinama, pukotinama i rasedima).
Prilikom izvodjenja radova na ovoj lokaciji zapažene su i pećine
manjih dimenzija. Pukotine i rasedi su često ispunjeni intruzijama. Na
pojedinim mestima ostaci raspadnutih stena i ruševine podsećaju na
mala rudnička odlagališta jalovinei i ostatke rudničkih prostorija
koji su bili duže vreme izloženi spoljašnjim uticajima. U ovakvoj
situaciji se postavlja pitanje šta bi naziv Praurija mogao da znači.
Poznato je da u većini slučajeva geografski pojmovi dobijaju imena
prema onome na šta podsećaju lokalno stanovništvo. Gospodin Paun Es.
Durlić smatra da ime »Praurija« potiče od sarog naziva za barut ili
eksploziv »praa« pa je to preveo kao »Barutana« i za sad je ovo
zvaničan prevod. Ja sam, polazeći od toga da se na ovoj lokaciji
rudarilo u prelaznom periodu iz doba kamena u doba metala, sasvim
drugog mišljenja. Pošto mnogi oblici podsećaju na prastare ruševine
jalovišta i ostatke rudničkih prostorija, smatram da je ime kovanica
dve reči »prastara urvina« ili »pra urvina« koje su izgovorom
objedinjene u »Praurija«.
* Kameni bat u rudarskoj terminologiji predstavlja tvrdi kamen
(granit) posebnog oblika koji je odradila priroda a na kome je čovek,
nezna se kako i čime, najverovatnije tvrdim kamenom, vrlo precizno i
izbalansirano, preko sredine po obodu urezao kanal. Ovaj urez je
služio da se oko njega konopcem veže kameni bat. Drugi kraj konopaca
je vezivan za pogodno mesto u krovini jame kako bi kameni bat na
konopcu bio neka vrsta klatna sa kojim je razbijana ruda u masivu.