SEMINARSKI RAD Tema Kratkoročni Izvori Finansiranja Wwwmaturskiorg SADRŽAJ 1

seminarski rad tema: kratkoročni izvori finansiranja www.maturski.org sadržaj 1. uvod ...........

SEMINARSKI RAD
Tema: Kratkoročni izvori finansiranja
www.maturski.org
SADRŽAJ
1. Uvod
................................................................................................................
2. Kratkoročni izvori finansiranja
..........................................................................
2.1. Ukalkulisane obaveze
...............................................................................
2.2. Bankarski krediti
.......................................................................................
2.2.1. Jednokratni krediti
..........................................................................
2.2.2. Kreditna linija
..................................................................................
2.2.3. Revolving krediti
.............................................................................
2.3. Upravljanje ostalim kratkoročnim izvorima finansiranja
............................
2.4. Komercijalni papiri
....................................................................................
2.5. Potraživanja od kupaca kao kolateralno obezbeđenje
.............................
2.6. Zalihe kao kolateralno obezbeđenje
.........................................................
2.7. Finansiranje dobavljačkim kreditom
.........................................................
3. Zaključak
.........................................................................................................
4. Literatura
.........................................................................................................
2
3
3
4
4
5
7
9
10
11
13
15
16
17
1. UVOD
Upravljanje novčanim sredstvima u preduzeću počiva na načelu
rentabilnosti i na načelu likvidnosti preduzeća. S obzirom na značaj i
jednog i drugog načela, preduzeće treba da pronađe najpovoljniju
kombinaciju za održavanje svoje likvidnosti uz istovremeno
ostvarivanje i rentabilnosti u svom poslovanju i za ostvarenje oba
načela preduzeće ima podjednak interes jer oba mogu stimulativno
delovati na tok poslovanja preduzeća.
Do sadašnja praktična iskustva ukazuju na to da i u najlikvidnijim i
najrentabilnijim preduzećima često nedostaju novčana sredstva. U
takvim slučajevima menadžment preduzeća je u obavezi da pronađe nove
izvore novčanih sredstava, u što kraćem roku, uz što povoljniju cenu
kapitala (kamatu).
2. KRATKOROČNI IZVORI FINANSIRANJA
2.1. UKALKULISANE OBAVEZE
Ukalkulisane obaveze predstavljaju akumulirane troškove preduzeća koji
se jedan vremenski period ne plaćaju. Najveći deo tih akumuliranih
troškova (obaveza) proizilazi iz zarada radnika i plaćenih poreza i
doprinosa. Ukoliko se racionalno isplaćuju (u dužem vremenskom
intervalu) one mogu biti besplatan izvor kratkoročnog finansiranja
preduzeća. Primera radi, ukoliko akcionarsko društvo ’’Veterinarski
zavod’’ iz Subotice isplaćuje zarade dvonedeljno u približno istom
bruto iznosu od po 200.000 din (150.000 din neto iznos zarada i 50.000
iznos doprinosa) uz pomoć poslovne banke ’’Vojvođanska banka’’ a.d.
Novi Sad, Glavne filijale Subotica, uz kamatu od 12% na godišnjem
nivou, a ima objektivnu moghućnost da isplatu izvrši na kraju meseca u
bruto iznosu od 400.000 din, postavlja se pitanje, šta je sa
finansijskog stanovišta za preduzeće povoljnije. Pri dvonedeljnom
načinu isplata zarada preduzeće ’’Veterinarski zavod’’ iz Subotice,
imaće likvidni odliv putem ukalkulisanih obaveza od 50.000 din, a na
ime zarada likvidni iznos odliva sredstava od 150.000 din (50.000 +
150.000 din). Opredeljenjem menadžmenta preduzećća, da se zarade
isplaćuju jednom mesečnom stvoriće se besplatni kratkoročni izvori
koji se mogu upotrebiti za finansiranje proizvodnje. Godišnje uštede
pri promeni intervala isplate neto zarada (jednom umesto dva puta
mesečno) iznosiće 200.000 din (za pola meseca jer se na kraju meseca
svakako isplaćuje svih 200.000 din). S obzirom da su uštede 15-esto
dnevne, nužno je dotični iznos pomnožiti sa 6 meseci (kao da je pun
mesečni iznos uštega) što godišnje iznosi 1.200.000 din (200.000 din x
15 dana x 12 meseci).
Zbog ušteda u isplati ukalkulisanih obaveza (poreza i doprinosa) na
isti iznos od 200.000 din (odnos neto zarade i ukalkulisanih obaveza
1:0,7) za isti vremenski period (kao u prethodnom slučaju) godišnje
uštede iznosile bi 1.200.000 din.
Ako se pretpostavi da je dotično preduzeće upravo ovaj iznos neto
zarada i ukalkulisanih obaveza kreditno obezbeđivalo po godišnjoj
stopi od 12%, tada su prisutne uštede i po ovom osnovu od 144.000 din
(1,200.000 din x 12%). Dakle, pravilnim upravljanjem ukalkulisanim
obavezama, ukupne uštede za dotično preduzeće iznose 1,344.000 din
(1,200.000 din zarade i ukalkulisanih obaveza + 144.000 din kamater na
kreditna sredstva).
Napred navedene uštede po osnovu ukalkulisanih obaveza na ime zarada
posebno će se akumulirati (povećati) ukoliko se od strane fiskalne –
poreske politike poveća procenat izdvajanja za poreze i doprinose.
Menadžment preduzeća istovremeno treba da vodi računa o optimalnom
roku odlaganja isplata zarada, jer svako predugo odlaganja (bez obzira
na finansijske efekte preduzeća) može proizvesti kontra efekat na
radni moral zaposlenih. Plaćanje raznih zakupnina (koje imaju karakter
ukalkulisanih obaveza) u dužem vremenu takođe može imati pozitivnih
finansijskih efekata na rezultat preduzeća. Dakle, sve raspoložive
oblike obaveza, preduzeće treba da koristi, ekonomski posmatrano,
razumno u cilju sopstvenog finansiranja, uz što manje kreditno
zaduživanje i moguće produženje roka njihovog likvidnog izmirenja.
Poreske uštede u razvijenim zemljama tržišnog tipa privređivanja imaju
posebnu stimulaciju za onj menadžment preduzeća koji dotične obaveze
uspe svesti na zakonski minimum. Interes je i menadžmenta i vlasnika
kapitala da se poreske obaveze svedu na zakonski minimum u momentu
likvidnog plaćanja.
2.2. BANKARSKI KREDITI
2.2.1. Jednokratni krediti
Jednokratni krediti su kratkoročnog karaktera koje odobravaju poslovne
banke svojim komitentima, čiji je kreditni bonitet pouzdan. U praksi
se po pravilu ova vrsta kredita odobrava onim preduzećima kojima su
finansijska sredstva potrebna samo za jedan vremenski period, u
’’špicevima’’ finansijskog ulaganja radi obezbeđenja neophodnih zaliha
materijala, odnosno održavanja tekuće likvidnosti.
Primera radi, preduzeće ’’Fidelinka’’ a.d. iz Subotice (žitomlinska
organizacija) otkupljuje godišnji rod merkantilne pšenice u količini
od 10.000 tona, po ceni 10 din/1 gk u kreditnom iznosu od 100 miliona
dinara, sa rokom dospeća kredita na 90 dana. Kreditom se otkupljuje
količina pšenice potrebne za godišnju proizvodnju dotičnog preduzeća i
stvaraju realne pretpostavke njene kontinuelne proizvodnje, kao i
obezzbeđenja tržišta sa prehrambenim proizvodima. Jednokratni kredit
se pravno formalizuje u vidu avalirane menice (koju avalira poslovna
banka), koju potpisuje konkretno preduzeće i prodaje nekom drugom
preduzeću – dobavljaču sirovina. Meničnom obavezom definišu se uslovi
kreditiranja, rok trajanja kredita i visina kamatne stope, premija za
rizik kreditiranja i sl. Visina premije za rizik kreditiranja je
promenljivog karaktera i zavisi od procenjenog poslovnog i
finansijskog rizika potencijalnog dužnika. Jednokratni kredit se ne
može produžavati o roku svog dospeća, te stoga upravo i imaju karakter
specijalnog aranžmana.
U prezentiranom hipotetičkom primeru, preduzeće ’’Fidelinka’’ a.d.
Subotica je avaliralo menice kod poslovne banke, ’’Vojvođanske banke’’
a.d. Novi Sad, Filijala Subotica, izvršilo plaćanja pšenice
poljoprivrednom preduzeću Z.Z. ’’Nova Brazda’’ Đurđin, koje je
indosiralo menice na preduzeće ’’Azotara’’ a.d. Subotica radi kupovine
veštačkog đubriva. Preduzeće ’’Azotara’’ podnelo je menice na eskont
kod ’’Vojvođanske banke’’ u Subotici, koja je eskontovala menice (uz
eskontnu proviziju) i likvidno pustila u tečaj novčana sredstva na
tekući račun preduzeća ’’Fidelinka’’ a.d. Subotica. Po dospeću
avaliranih menica, žitomlinsko preduzeće ’’Fidelinka’’ a.d. Subotica
pbezbedilo je likvidna sredstva za iskup menica, te na taj način
izvršilo povrat novcčanih sredstava ’’Vojvođanskoj banci’’ a.d. u
Subotici, koja su bila angažovana po osnovu eskonta menica.
U konkretnoj praksi su moguće i druge varijante kreditiranja, počev od
klasičnog odobravanja kredita žitomlinskom preduzeću ’’Fidelinka’’
a.d., pa preko robno-komercijalnih zapisa koje izdaje poslovna banka,
radi otkupa ponuđenog roda pšenice.
2.2.2. Kreditna linija
Kreditna linija predstavlja ugovor između poslovne banke i privrednog
subjekta (preduzeća), kojim se utvrđuje iznos neosiguranih
kratkoročnih finansijskih sredstava, koja će biti stavljena jedan
vremenski period na raspolaganje komitentu (preduzeću) poslovne banke.
Ugovor o kreditnoj linije ne garantuje kredit budućem dužniku, već
nagoveštava da će poslovna banka, ako bude u finansijskoj mogućnosti,
odobriti kredit komitentu (preduzeću) kako bi dotični koristio kredit
do određenog limita. Ugovor o ovakvoj vrsti kredita sklapa se najčešće
na period od godinu dana i podložan je jednogodišnjem obnavljanju.
Odobravanjem kreditne linije poslovne banke eliminišu potrebu da
ispituju svaki put kreditnu sposobnost komitenta, kada isti traži
kredit. Pre otvaranja kreditne linije komitent je dužan podneti
poslovnoj banci zahtev za otvaranje kreditne linije i finansijska
dokumenta (plan novčanih sredstava, plan bilansa stanja i uspeha,
poslednji finansijski izveštaj o poslovanju i sl.). Na osnovu
dobijenih finansijskih dokumenata, poslovna banka izvodi ocenu o
stvarnoj potrebi komitenta za kreditnom linijom i njegovom sposobnošću
da otplati kredit pod dogovorenim uslovima.
Kamatna stopa za kreditnu liniju se ugovara na nivou primarne kamatne
stope. Svaka promena primarne kamatne stope ima direktnog uticaja na
poslupljenje (rast stope) ili pojeftinjenje (pad stope) kreditne
linije. Kamata se može naplatiti od strane poslovne banke po dospeću
kredita ili unapred (avansno). Ukoliko se kamata plaća po dospeću
kredita, tada je efektivna (stvarna) kamatna stopa jednaka ugovorenoj
kamatnoj stopi. Ukoliko se kamata plpaća unapred, tada je efektivna
(stvarna) kamatna stopa veća od ugovorene kamatne stope. Krediti po
kojima se plaća unapred nazivaju se u teoriji diskontnim kreditima.
Primera radi, preduzeće ’’Sever – Holding’’ a.d. Subotica
(elektromotorni kompleks) koristio je kreditnu liniju u iznosu od
10.000.000 dinara, na godinu dana kod ’’Zepter’’ banke a.d. Beograd,
filijala Subotica, uz kamatnu stopu od 10% na godišnjem nivou. S
obzirom da je kamata plaćena na dan dospeća kredita, preduzeće ’’Sever
– Holding’’ a.d. je platio poslovnoj banci iznos kamate od 1.000.000
dinara. Efektivna kamatna stopa bila je identična ugovorenoj kamatnoj
stopi. Dakle,

Međutim, da je preduzeće ’’Sever – Holding’’ a.d. imalo obavezu da
plati kamatu unapred svojoj poslovnoj banci, godišnji troškovi kamata
ostali bi indentični kao u prethodnom slučaju (1.000.000 din). Promena
bi nastala kod efektivne kamatne stope, iz razloga što bi ista porasla
s obzirom da bi predzueće koristilo ne 10.000.000 din, već samo
9.000.000 din u toku godine. Efektivna kamatna stopa bi iznosila:

Dakle, efektivna kamatna stopa je za 1,1 poena viša od ugovorene
kamatne stope (11,1% - 10,0% = 1,1%).
Kreditnom linijom poslovna banka određuje maksimalni iznos kredita,
koji komitent može da koristi u bilo kojem trenutku. Tehnički
posmatrano, moguće je da ukupna zaduženost preduzeća bude veća od
maksimalnog iznosa odobrenog kredita, međutim, saldo korišćenog
kredita ne bi smeo biti veći od veličine kreditne linije.
Na hipotetičkom primeru preduzeća ’’Sever – Holding’’ a.d., kreditna
linija u periodu od 6 meseci izgleda:
KREDITNA LINIJA
Mesec
Zaduženje
Otplata
Saldo kredita
Januar
Februar
Mart
April
Maj
Jun
2.000.000
6.000.000
0
0
4.000.000
0
0
0
2.000.000
1.000.000
0
9.000.000
2.000.000
8.000.000
6.000.000
5.000.000
9.000.000
0
Ukupno
12.000.000
12.000.000
0
Kumulativna zaduženost preduzeća ’’Sever – Holding’’ a.d. iz Subotice,
u periodu od šest meseci iznosila je 12.000.000 din, i ako je
ugovoreni maksimalni iznos kreditne linije iznosio 10.000.000 din.
Međutim, prosečan saldo kredita nije ni u jednom mesecu dostigao iznos
koji je veći od ugovorenog iznosa kreditne linije.
Ugovorom o kreditnoj linije između poslovne banke i komitenta
(preduzeća) treba predvideti odredbe kojih se mora pridržavati
komitent dok traje dotični ugovor. Nejznačajnije odredbe su:
1.
zadržavanje postojeće poslovne orijentacije preduzeća;
2.
držanje kompenzacionog salda gotovine;
3.
povremena otplata ukupnog duga;
4.
zadržavanje (nemenjanje) menadžerske strukture korisnika kreditne
linije;
5.
namensko trošenje sredstava kreditne linije.
Poslovna banka ima pravo da opozove ugovor o kreditnoj liniji ukoliko
dođe do promena u poslovnoj orijentaciji korisnika kredita, promena u
njegovom rukovodećem (menadžment) timu, promena u poslovnoj aktivnosti
za čije je finansiranje kreditna linija namenjena.
Da bi se poslovna banka zaštitila od mogućih finansijskih promena kod
korisnika kredita, ona u većini slučajeva uslovljava preduzeće da drži
kompenzacioni saldo gotovine (novčanih sredstava) na računu depozita
po viđenju u utvrđenu procenu od ukupnog iznosa kredita. Praktična
iskustva ukazuju da se kompenzacioni saldo kreće od 10 do 20% od
iznosa kredita. Činjenica je da kompenzacioni saldo poskupljuje
kreditnu liniju, ali se tako u određenim slučajevima čini
najefikasnijim sredstvom korišćenja, i to u slučajevima nedostatka
kratkoročnih izvora finansijskih preduzeća.
Primera radi, trgovinsko preduzeće ’’Contakt impex’’ iz Subotice
sklopilo je ugovor sa poslovnom bankom ’’Continental’’, filijala u
Subotici, o korišćenju kreditne linije u iznosu od 1.000.000 din uz
kamatnu stopu od 8% na godišnjem nivou i kompenzacioni saldo gotovine
od 20% od iznosa kredita. Na osnovu napred navedenih uslova preduzeće
’’Contakt impex’’ može efektivno koristiti godišnje samo 800.000 din
kredita, jer je razlika od 200.000 din zadržana kao kompenzacioni
saldo, kod gotovine na čekovnom računu. S obzirom da će se koristiti
(biti u funkciji) 800.000 din, preduzeće ’’Contakt impex’’ je dužno
platiti poslovnoj banci (’’Continental’’ banci) kamatu u iznosu od
80.000 dinara (1.000.000 x 0,08) što će efektivnu (stvarnu) kamatnu
stopu podići sa 8% na 10% (80.000 : 800.000 din) odnosno, za 2 poena
više od utvrđene kamatne stope.
Da bi poslovna banka bila sigurna da će njen komitent odobrenu
kreditnu liniju nmamenski koristiti za finansiranje kratkoročnih ili
sezonskih potreba, banka zahteva od korisnika kredita da u celini
izmiri kredit jednokratno u toku godine. Tada je, saldo kredita kod
njenog komitenta jednak nuli u toku određenog broja dana u poslovnoj
godini. Praktična iskustva su pokazala da je izuzetno korisno za
poslovnu banku da zahteva od korisnika kredita da kvartalno analizira
saldo kredita i obuzda finansijske ’’strasti’’ komitenta u vezi
transformisanja kratkoročnog izvora u dugoročni izvor finansiranja.
Obustavljanje kreditne linije vrši se nakon toga što poslovna banka
analizira godišnji izvešta o poslovanju dužnika. Visina odobrene
kreditne linije zavisi od procene kredibiliteta dužnika i kreditnih
potreba dužnika. Kreditna linija obično ima tretman sezonskog, odnosno
privremenog finansiranja. Banka kreditor može postaviti kao uslov svom
komitentu da se u određenom vremenskom periodu, u toku godine,
zadužuje dva meseca, a tek potom može da vrši otplatu kredita.
Ukoliko se odobrena kreditna linija produžava, tada se komitent –
dužnik obaveštava pismeno.
2.2.3. Revolving krediti
Revolving kredit predstavlja garantovanu kreditnu liniju. Poslovna
banka potpisivanjem ugovora o revolving kreditu preuzima na sebe
obavezu da će svom komitentu staviti na raspolaganje iznos
finansijskih sredstava, bez obzira na trenutni nedostatak novčanih
sredstava i njenu nelikvidnost. Praktična iskustva ukazuju da se
revolving krediti, u određenim slučajevima, odobravaju i na duži
period od godinu dana. Revolving (obnavljajući) kredit predstavlja
zakonsku obavezu banke da produži kredit do maksimalnog iznosa. Sve
dok je ugovor o revolving kreditu na snazi, poslovna banka je u
obavezi da produži kredit kad to od nje traži kreditirano preduzeće.
Ukupan iznos kredita ne može biti viši od maksimalno određenog
revolving kredita. Za revolving kredit je karakteristično da se često
odobrava na rok, na godinu, pa do tri godine. S obzirom da na ovaj
način kratkoročni kredit prelazi u srednjoročni kredit, obračunava se
viša kamatna stopa od 25 do 50% u odnosu na kratkoročni kredit u
okviru kreditne linije. Revolving kredit se odobrava preduzeću kada
isto nije sigurno kolika će biti njegova potreba za novčanim
sredstvima u budućem periodu. Koristeći sporazum o revolving kreditu,
potencijalni korisnik kredita može koristiti kredit kada prođu
određene neizvesnosti oko poslovnih aranžmana. Sadržina ugovora o
revolving kreditu može biti takva, da se po dospeću kredita preostali
deo kreditnih obaveza pretvori u srednjoročni kredit. Revolving kredit
obezbeđuje lorisniku kredita maksimalnu finansijsku fleksibilnost.
Ugovor o revolving kreditu, pored redovne kamatne stope predviđa i
posebnu proviziju ukoliko se kredit ne koristi u celini iznosa
garantovanog kredita. Posebna provizija najčešće iznosi od 1 do 5 % i
obračunava se na prosečan godišnji saldo neiskorišćenog kredita.
Smisao ugovaranja posebne provizije i njenog obračunavanja jeste da se
stimuliše komitent (preduzeće) da pažljivo planira svoje potrebe za
finansijskim sredstvima. Na taj način stvara se i mogućnost u
poslovnoj banci, da svoj kreditni potencijal rasporedi što je moguće
ravnomernije i racionalnije.
Primera radi, preduzeće ’’Kvit-podium’’ iz Beograda sklopilo je ugovor
o revolving kreditu sa ’’Vojvođanskom bankom’’ a.d. Novi Sad, Glavna
filijala Subotica, na iznos od 2.000.000 din, uz godišnju kamatnu
stopu od 10% i proviziju na prosečno neiskorišćen saldo kredita od 5%.
Ukoliko preduzeće ’’Kvit-podium’’ iz Beograda u celini iskoristi
raspoloživi kredit, troškovi finansiranja (kamata) iznosiće 200.000
din (2.000.000 x 0,10) godišnje. Ukoliko prosečno iskorišćenje kredita
od preduzeća ’’Kvit-podium’’ bude 150.000 din, troškovi finansiranja
iznosiće 150.000 din (1.500.000 x 0,10) + provizija na prosečni
neiskorišćeni saldo kredita od 25.000 din (500.000 x 0,05). Dakle,
troškovi finansiranja revolving kredita opteretiće preduzeće
’’Kvit-podium’’ iz Beograda za iznos od 175.000 dinara. Na ovaj način
poslovna banka je stavila komitentu likvidni iznos mogućeg revolving
kredita, a za svaki neiskorišćeni dinar obračunala je posebnu
proviziju i u određenom iznosu nadoknadila svoj napor vezan za
permanentno držanje tekuće likvidnosti.
Praktična iskustva ukazuju da je revolving kredit skuplji izvor od
kreditne linije. Revolving kredit je daleko manje rizičan izvor
finansiranja za preduzeće s obzirom da njegovu tekuću raspoloživost
garantuje poslovna banka.
Posebno pravo nad sredstvima daje pravo poveriocu da raspolaže sa
sredstvima koja se mogu identifikovati pomoću serijskih brojeva ili
tekućeg računa. Kod ovog oblika kreditnog aranžmana poverilac mora
imati poverenje u dužnika, što znači da je dužnik u obavezi da svaku
promenu oko sredstava prijavi poveriocu na vreme. Ukoliko dužnik proda
takvo sredstvo (koje je pod zalogom) automatski stiče obavezu da iz
tog novčanog priliva otplati srazmeran deo kratkoročnog kredita sa
pripadajućom kamatom. Dužnik ima pravo da umesto polaganja novčanog
priliva položi novu zalogu u nekim drugim sredstvima iste vrednosti. U
cilju kontrole ponašanja dužnika, poverilac može da izvrši proveru
sredstava koja su ugovorena kao zaloga.
Kratkoročni kredit koji se odobrava na bazi skladišnice predstavlja
zalihu sirovine ili robe kao kolateralnog obezbeđenja poverioca. Za
ovu vrstu kredita je karakteristično da omogućava poveriocu držanje
potpune kontrole nad zalogom za odobreni kredit. Između poverioca i
dužnika uspostavlja se čvrst pravno-ekonomski odnos tako da dužnik ne
može prodati uskladištenu robu bez pismene saglasnosti poverioca.
Poverilac može dati pismenu saglasnost dužniku da proda robu (zalihu)
ako je ovaj delom ili u celini otplatio kredit.
S obzirom da se skladišnicom obezbeđuje sigurnija zaloga, poverilac je
spreman odobriti dužniku veći iznos kratkoročnog kredita nego što je
to slučaj kod ostalih oblika kratkoročnog obezbeđenja.
S obzirom da je interes poverioca da u roku naplati dati kratkoročni
kredit, njegovo opredeljenje je na relaciji obezbeđenja zaloge
sredstava čija se konvertibilnost u gotovinu u najvećoj meri poklapa
sa rokom dospeća kredita. U praksi su stoga najviše primenjiva kao
kolateralno obezbeđenje sledeća obrtna sredstva: 1. potraživanja od
kupaca, 2. zalihe, 3. kratkoročne hartije od vrednosti.
Primera radi, ako su potraživanja od kupaca naplativa za 90 dana, a
kratkoročni kredit odobren na vremenski rok od 60 dana, ista se ne
mogu prihvatiti kao adekvatan oblik zaloge poveriocu i obrnuto.
Činjenica je, da poverilac ne odobrava kratkoročni kredit u punom
iznosu u vrednosti zaloge. Po pravilu, kratkoročni kredit se odobrava
procentualno od vrednosti zaloge i kreće se od 30 do 90% i to u
zavisnosti od vrste ugovorenog prava raspolaganja ponuđenom zalogom
dužnika. Iz toga proizilazi da je zaloga skoro dva puta veća od
odobrenog kredita.
Što se tiče poslovnih banaka, važi pravilo da će iste pre odobriti
neosigurani kratkoročni kredit dobrim dužnicima, nego osigurani
kratkoročni kredit lošijim dužnicima.
2.3. UPRAVLJANJE OSTALIM KRATKOROČNIM IZVORIMA
FINANSIRANJA
Kratkoročni krediti se mogu odobriti dužniku od strane poverioca i na
osnovi zaloge hartija od vrednosti. Te hartije od vrednosti su:
akcije, obveznice i avali nekog trećeg pravnog ili fizičkog lica. Za
poverioca su posebno interesantne akcije i obveznice koje glase na
donosioca, kao i akcije i obveznice kojima se trguje na organizovanom
tržištu kapitala. U takvim slučajevima poslovne banke odobravaju
kratkoročne kredite i do 90% od tekuće tržišne vrednosti akcije ili
obveznice.
Kratkoročni krediti odobreno na bazi hartija od vrednosti imaju od 2 –
5% veću kamatnu stopu od primarne kamatne stope. Kratkoročni krediti
odobreni dužniku po osnovu avala trećeg lica u direktnoj su zavisnosti
od boniteta avaliste i mogućeg njegovog zaduživanja. Dakle, ukoliko
dužnik postane kreditno nesposoban, tada otplatu kredita preuzima
njegov avalista.
Praktična iskustva ukazuju da avalista može biti kupac, dobavljač ili
veliki akcionar (po broju i vrednosti akcije) kome je od posebne
važnosti opstanak i prosperitet preduzeća dužnika. Cena kredita
odobrenog po osnovu avala veća je od 2 – 5% u odnosu na primarnu
kamatnu stopu.
Primera radi, građevinsko preduzeće ’’Razvoj-Janić’’ iz Subotice
podnelo je kreditni zahtev svojoj poslovnoj banci ’’Hipo Alpe Adria’’
a.d. Beograd, Filijala Subnotica na iznos kratkoročnog kredita od
10.000.000 din, uz kamatnu stopu od 10% na godišnjem nivou i rok
povratak kredita za 60 dana. Pretpostavimo, da je preduzeće
’’Razvoj-Janić’’ iz Subotice trenutno kreditno nesposobno (zbog
nelikvidnosti svojih kupaca i tekućih obaveza prema banci), tada se
dotičnom preduzeću ne može odobriti kratkoročni kredit bez zaloge
dugoročnih hartija od vrednosti, ili avala nekog trećeg lica.
S obzirom da su akcija preduzeća’’Razvoj-Janić’’ po vrednosti
nedovoljne (iznose 8.000.000 din) za osiguranje kratkoročnog kredita,
preduzeće se obraća svojim kupcima i pronalazi kupca poslovnog
prostora – trgovinsko preduzeće ’’Star’’ iz Subotice koje je spremno
dati aval i prihvatiti kredit ukoliko ne bude u preduzeće
’’Razvo-Janić’’ da izmiri obavezu po dospeću.
Odobravanjem avala od strane preduzeća ’’Star’’ iz Subotice, dužniku
preduzeću ’’Razvoj-Janić’’, poslovna banka odobrava preduzeću
’’Razvoj-Janić’’ na poslovni-račun kratkoročni kredit. Vršeći procenu
budućih poslovnih aktivnosti preduzeća ’’Razvoj-Janić’’, poslovna
banka se opredeljuje da odobri maksimalno mogući kredit u iznosu od
9.000.000 din. Kamatna stopa na tako osiguran kredit veća je za 5%
iznad primarne kamatne stope (iznosi 10%) i iznosi 15% na godišnjem
nivou.
Bez obzira što je kamatna stop uvećana, i bez obzira što je stvorena
obaveza prema preduzeću ’’Star’’, da se proda poslovni prostor (po
povoljnim uslovima), preduzeće ’’Razvoj-Janić’’, dobijanjem
kratkoročnog kredita isti izuzetno upošljava putem nabavke
repromaterijala pre poskupljenja i ostvaruje u celini posmatrano
pozitivan finansijski efekat – profit. Dakle, dobrim poslovnim
odnosima sa preduzećem ’’Star’’ preduzeće ’’Razvoj-Janić’’ uspešno
rešava svoju finansijsku likvidnost, istovremeno stvara mogućnost da
preduzeće ’’Star’’ dođe do povoljnog poslovnog prostora, a ’’Hipo Alpe
Adria’’ u Subotici da naplati kamate u većem iznosu nego što je
primarna kamatna stopa.
Ukoliko bi preduzeće ’’Razvoj-Janić’’ bilo u nemogućnosti da za 60
dana izmiri svoje dospele obaveze prema poslovnoj banci, tada bi
poslovna banka dospele obaveze u roku naplatila od preduzeća ’’Star’’
iz Subotice.
2.4. KOMERCIJALNI PAPIRI
Komercijalni papiri predstavljaju kratkoročne hartije od vrednosti,
kao što su neosigurane menice koje emituju preduzeća sa visokim
kreditnim bonitetom. Pored toga njih emituju najčešće velika preduzeća
sa visokom finansijskom sngom. Emitovane menice ulaze u platni promet
i dospevaju na naplatu nakon nekoliko dana, a najduže do devet meseci.
Menice mogu kupovati druga preduzeća, poslovne banke, kompanije za
osiguranje, sa ciljem da plasiraju svoja privremeno ’’slobodna’’
finansijska sredstva u hartije od vrednosti radi ostvarivanja što
većih prinosa. Za komercijalne papire se može reći da spadaju u
hartije od vrednosti visokog rejtinga, jer ih izdaju preduzeća koja
imaju finansijsku snagu. Komercijalni papiri se prodaju uz diskont
(popust) koji umanjuje njihovu nominalnu vrednost. Rizik kupovine
komercijalnog papira zavisi od preduzeća koje ih emituje, odnosno
prodaje. Stoga se troškovi finansiranja ne mogu standardizovati, već
su fluktirajući (promenljivi) od slučaja da slučaja.
Karakteristike komercijalnih papira jesu, da su njihove prinosne stope
po pravilu niže od primarne kamatne stope (koja se obračunava na
kratkoročne kredite). Upravo iz tih razloga preduzeća koje emituju
komercijalne papire može da pribavi kratkoročne izvore finansiranja po
nižoj ceni nego što bi bila cena zaduživanja kod poslovnih banaka.
Prinos od prodaje komercijalnih papira zaračunava se i plaća u
procentu od njihove nominalne vrednosti do dana njihovog dospeća, bez
obzira da li su pribavljena finansijska sredstva potrebna ili nisu
potrebna preduzeću. Kamata na kratkoročne kredite (koje odobrava
poslovna banka) plaća se na ostatak duga, te tako bankarski kredit
manje opterećuje dužnika nego što to vremenski posmatrano čini
komercijalni papir. Razlog zašto komercijalni papiri nisu dominantan
izvor finansiranja leži u činjenici da preduzeća (potencijalni njihovi
kupci) često kalkulišu sa uveravanjem kako treba da razviju konkretan
poslovni odnos (dugoročno posmatrano) sa svojom poslovnom bankom.
Primera radi, preduzeće proizvođač veštačkog đubriva treba da emituje
komercijalne papire u nominalnoj vrednosti od 1 milion dinara, sa
rokom dospeća od 90 dana i da iste proda poslovnoj banci u vrednosti
od 980.000 din. Po isteku 90 dana (roka njihovog dospeća) donosilac
komercijalnih papira naplaćuje njihovu nominalnu vrednost u iznosu od
1 milion dinara. Trošak finansiranja komercijalnog papira predstavlja
razliku između nominalne vrednosti i njihove prodate vrednosti
(1.000.000 – 980.000 = 20.000 din) To znači, da troškovi finansiranja
preduzeća iz dotičnog izvora iznose 8,16% na godišnjem nivou (20.000 :
980.000) x (360 : 90 dana).
Dakle, komercijalni papiri često mogu zameniti žiralni novac kod
preduzeća i mogu biti u funkciji plaćanja obaveza dotičnog preduzeća,
pod uslovom da su isti prihvaćeni od strane partnera u poslovnom
odnosu, da su legalno emitovani i legalno prodavani na finansijskom
tržištu.
2.5. POTRAŽIVANJA OD KUPACA KAO KOLATERALNO
OBEZBEĐENJE
Potraživanja od kupaca se mogu založiti prodati radi obezbeđenja
kratkoročnih izvora finansiranja preduzeća. Kod zaloge potraživanja od
kupca, poverilac ima pravo odobriti (selekriati) potraživanja i
zahtevati da ista predstavljaju zalogu za odobreni kratkoročni kredit.
U takvim slučajevima poverioci izostavljaju potraživanja čije su
mogućnosti naplate neizvesne. S obzirom da poverila sam vrši proveru
boniteta budućeg dužnika, on u zavisnosti od boniteta određuje i iznos
kredita (od 70 do 90% od realne vrednosti založenog potraživanja).
U praksi postoje slučajevi, u kojima budući dužnik raspolaže većim
brojem računa kupaca sa relativno malim prosečnim iznosom novčanih
sredstava. U takvim slučajevima poverilac se ne opredeljuje na
selekciju potraživanja jer bi ista bila i suviše skupa uz postojanje
mogućnosti pogrešnog izbora potraživanja. Umesto toga, poverilac se
opredeljuje da od budućeg dužnika preuzme sva potrživanja od kupaca sa
pravom opšteg raspolaganja nad istima. Praktična iskustva ukazuju da
uz takav oblik zaloge poverilac odobrava budućem dužniku manje iznose
kratkoročnog kredita. Visina odobrenog kredita kreće se do 50% u
odnosu na knjigovodstvenu vrednost ukupnih potraživanja.
Ako se preduzeće obrati sa kreditnim zahtevom poslovnoj banci da joj
odobri kratkoročni kredit nudeći pri tom potraživanja od kupca kao
zalogu, banka je u obavezi da utvrdi da li pojedinačni iznosi na
računima kupaca založno pokrivaju iznos traženog kratkoročnog kredita.
Banka je takođe dužna da proveri kreditni bonitet (pomoću kreditnih
standarda) svakog kupca. Kod provere boniteta kupaca, prvo se
proverava prosečan period naplate potraživanja u odnosu na kreditne
uslove koji se nude kupcima. Ako se preduzeće obrati poslovnoh banci
za kratkoročni kredit u fiksnom iznosu, tada će poslovna banka
izvršiti selekciju potraživanja od kupaca i odobriti ono potraživanje
koje može poslužiti kao najbolja zaloga za traženi fiksni iznos
kredita.
Primera radi, preduzeće ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice, podnosi kreditni
zahtev poslovnoj banci (‘‘Pro credit’’ banci) da odobri kratkoročni
kredit na rok od 60 dana u iznosu od 200.000 din, sa kamatom od 15% na
godišnjem nivou. Kao zalogu nudi 9 računa od svojih kupaca u iznosu od
220.000 dinara.
Potraživanja od kupaca imaju sledeće karakteristike:
POTRAŽIVANJA OD KUPACA
Kupac
Iznos potraživanja
Sigurnost
Prosečan period naplate potraživanja
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX
40.000
14.000
10.000
16.000
8.000
24.000
56.000
44.000
8.000
dana 20
5
50
14
70
10
6
23
45
dana 35
60
45
30
60
20
10
10
45
Ukupno
220.000
-
-
Ukoliko je dotično preduzeće ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice odobrilo
kreditne uslove svojim kupcima od 2% kasa-skonto, naplativost za 10
dana, sa konačnim dospećem obaveze neto 30 dana od dana fakturisanja,
poslovna banka izuzima iz kolateralnog obezbeđenja potraživanje kupca
pod rednim brojem II (čija je prosečna naplata 60 dana) zatim, rednim
brojem III, rednim brojem V, i rednim brojem IX. Ostala potraživanja
od kupaca su interesantna za poslovnu banku i iznose 180.000 din. S
obzirom da kupci preduzeća ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice mogu izvršiti
povrat dela prodate robe (zbog reklamacije) ostvariti kasa-skonto
(zbog gotovinskog popusta), poslovna banka je u obavezi da napravi
valjanu procenu očekivanog smanjenja novčanog priliva od naplate
potraživanja od kupca.
Poslovna banka će tu procenu izvršiti na osnovu iskustva iz ranijeg
perioda poslovanja sa preduzećem ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice. Procena
se vrši u fiksnom procentu i to u vrednosti selektirane kolateralne
zaloge. Ako pretpostavimo da iskustvena procena iznosi 3% to značo da
će se kolateralna zaloga izvršiti ne na 180.000 dinara nego na 174.600
dinara (180.000 x 3% = 5400 din). S obzirom da poslovna banka može
odobriti kratkoročni kredit u procenu od 50 do 90% od kolateralne
zaloge, opredeljenje je ‘‘Pro credit’’ banke iz Subotice da taj
procenat iznosi 86%. To znači da će poslovna banka preduzeću ’’Star’’
d.o.o. iz Subotice odobriti kratkoročni kredit u iznosu od 150.156
dinara (174.600 x 86%).
Tok naplate potraživanja od kupaca preduzeća ’’Star’’ d.o.o. iz
Subotice, poslovna banka može regulisati tako da se njegovi kupci ne
obaveštavaju o kolateralnoj zalozi, te da se naplata potraživanja i
dalje vrši ko dotičnog preduzeća uz njegovu obavezu da istu o naplati
prenese na račun svoje poslovne banke. Poslovna banka se može
dogovoriti sa preduzećem ’’Star’’ do.o.o iz Subotice da se njegovi
kupci obaveste o kolateralnoj zalozi, što podrazumeva da kupci svoje
uplate na ime izmirenja obaveza prema dobavljaču, vrše direktno na
račun poslovne banke.
Ugovorena kamata između preduzeća ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice i
poslovne banke ’’Pro credit’’ veća po iznosu od primarne kamate i to
za 3% (12% + 3% = 15%). Kamata se ne naplaćuje fiksno na iznos
odobrenog kratkoročnog kredita do roka njegovog dospeća, već na deo
umanjene glavnice onako kako se založeno potraživanje smanjuje
otplatom kredita. Dakle, preduzeće ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice će
svojoj poslovnoj banci platiti u masi manju kamatu nego pto bi to bio
slučaj da nije osiguran kratkoročni kredit. Pored kamate poslovna
banka će naplatiti od dotičnog preduzeća bankarsku proviziju (naknadu)
u procentu od 1% i to od iznosa odobrenog kredita.
2.6. ZALIHE KAO KOLATERALNO OBEZBEĐENJE
Zalihe kao instrument obezbeđenja u uslovima kratkoročnog finansiranja
preduzeća široko su primenljive u praksi. Njihova atraktivnost počiva
u činjenici, da im je tržišna vrednost veoma često veća od
knjigovodstvene vrednosti. S obzirom da se zalihe procenjuju po
knjigovodstvenoj vrednosti, one predstavljaju atraktivan oblik
kolateralne zaloge. Naime, njihovom prodajom se u celini mogu izmiriti
sve obaveze dužnika nastale po kratkoročnom kreditu. Treba istaći, da
nisu sve zalihe podjednako prihvatljive kao instrument osiguranja
kredita. Razlika između zaliha prisutna je zbog njihovih fizičkih
karakteristika i njihove potencijalne realizacije.
Preduzeće koje uzima kratkoročni kredit ponudi će kreditoru (poslovnoj
banci) sve vrste zaliha, dok se kreditor (poslovna banka) opredeljuje
za one zalihe koje su najbrže naplative, a to su zalihe gotovih
proizvoda i robe. Poslovna banka kao kreditor izbegavaće zalihe lako
pokvarljive robe i zalihe sa posebnim uslovima uskladišćenja. Za
kreditora su interesantne zalihe kao instrument osiguranja kredita,
koje ne izazivaju velike troškove, odnosno koje se mogu relativno brzo
pretvoriti iz robnog u novčani oblik. Pravo poverioca na raspolaganje
zalihama može biti po pojedinačnim ili ukupnim zalihama.
Pojedinačne zalihe kao kolateralna zaliha sastoje se od skupocenih
predmeta koji ostaju na raspolaganju preduzeću radi obavljanja njihove
redovne poslovne aktivnosti (to mogu biti npr. dijhamantsku noževi za
brušenje kamena ili sečenje gvožđa i sl.). U praksi ove zalihe kupuje
preduzeće dužnik, lageruje u skladište, a poverilac (poslovna banka)
vrši njihovo plaćanje dobavljaču i svojim dužnikom (kupcem zaliha)
potpisuje ugovor o kreditu i osiguranju kredita.
Neophodno je pojedinačno evidentirati založene primerke zaliha sa
njihovim opisom i serijskim brojevima. Preduzeće – dužnik, može pre
povrata kratkoročnog kredita takve zalihe prodati uz obavezu da
poslovnoj banci otplati dug i kamatu srazmerno vrednosti prodatih
zaliha. Za iznos otplate duga skida se od strane poverioca (poslovne
banke) pravo raspolaganja sa dotičnim zalihama.
Ukoliko poverilac preuzme pravo raspolaganja sa ukupnim zalihama tada
preduzeće kupac poseduje relativno stabilan nivo zaliha, čiji
pojedinačni primerci nemaju visoke cene. S obzirom da su ograničene
realne mogućnosti provere svih zaliha od strane poverioca (davaoca
kredita) visina kratkoročnog kredita se odobrava do 50% od
knjigovodstvene vrednosti prosečnih godišnjih zaliha. Kamata kao cena
kapitala na takve kratkoročne kredite kreće se od 1-5% iznad primarne
kamatne stope.
Kratkoročni kredit na osnovu potvrde o uskladištenju zaliha
(skladišnice) pružaju poveriocu (poslovnoj banci) maksimalnu sigurnost
u vezi obezbeđenja povrata kreditnih sredstava. Poverilac je dužan
selektirati zalihe, izdvojiti zalihe i iste poveriti na čuvanje javnom
skladištu u mestu ili van mesta dužnika. Izdvojene zalihe mogu se
skladištiti i u posebnom magacinu dužnika, pri čemu su zalihe pod
kontrolom (ključem) poverioca. Obaveza skladištara jeste, da ne
dozvoli otuđivanje zaliha koje su predmet kolateralne zaloge, odnosno
koje su zapisane u skladišnici i to bez pismene saglasnosti poverioca.
Na takve zalihe poverilac može odobriti dužniku kratkoročni kredit do
90% od knjigovodstvene vrednosti zaliha evidentiranih u skladišnici.
Po otplati dela kredita poverilac je dužan da izuzme svoje pravo na
raspolaganje jednim delom zaliha i omogući dužniku da te zalihe otuđi
ili koristi u svoje redovne poslovne aktivnosti. Karakteristika takvih
zaliha jeste da su prenosive.
U praksi se poslovne banke često služe sa navedenom klauzulom i
uskladištene zalihe prodaju trećem licu, tako da to lice postaje novi
poverilac u odnosu na kreditnog dužnika. Na taj način poslovne banke
veoma često održavaju svoju tekuću i perspektivnu likvidnost. Visina
kamatne stope se kreće od 3-5% iznad primarne kamatne stope. Obaveza
dužnika jeste, da izmiri troškove uskladištenja zaliha, koje se kreću
od 1-3% od iznosa osiguranog kredita. Obaveza dužnika jeste, da plati
premiju osiguranja kako bi se obezbedila naknada u slučaju oštećenja
ili uništenja zaliha.
Tipičan primer ovakvog oblika kolateralne zaloge jeste odobravanje
kratkoročnog kredita preduzeću ’’Budućnost’’ a.d. iz Subotice od
strane ’’Meridian bank’’ a.d. Novi Sad, filijala Subotica, u iznosu od
200.000 din, uz godišnju kamatnu stopu od 12%, i rok dospeća kredita
na naplatu od 90 dana. Preduzeće ’’Budućnost’’ a.d. (fabrika
nameštaja) pre povlačenja kratkoročnog kredita izdaje potvrdu
(skladišnicu) poslovnoj banci (’’Meridian bank’’ u Subotici) o
stavljanju na raspolaganje gotovih proizvoda (radnih stolova i
stolica) ukoliko dotično preduzeće na vreme ne izmiri svoj dug prema
banci. Poslovna banka vrši izbor ponuđene zalihe i opredeljuje se za
tri vrste radnih stolova i stolica: ’’A’’, ’’B’’, ’’C’’. S obzirom da
poslovna banka ne poseduje adekvatan skladišni prostor, opredeljuje
se, da zalogu robe iznese u poseban skladišni prostor (odvojen od
druge robe) koji je stavljen pod njenu kontrolu sistemom ključa.
Istovremeno pravnu aktivnost upisa zaloge poslovna banka sprovodi u
Opštinskom sudu u Subotici.
Nakon ovakvog obezbeđivanja poslovna banka odobrava preduzeću
’’Budućnost’’ a.d. Subotica iznos kredita u procentu od 90%, što
konkretno iznosi 180.000 dinara. Po isteku 30-og dana od odobravanja
kratkoročnog kredita, preduzeće ’’Budućnost’’ a.d. Subotica otplaćuje
’’Meridian banci’’ u Subotici 50.000 din kredita, da bi poslovna banka
za taj iznos oslobodila preduzeće od svog prava na raspolaganje sa
delom proizvoda koji se nalazi u zalozi.
Po isteku 90-og dana (preiod dospeća kredita), preduzeće ’’Budućnost’’
a.d. Subotica vrši povrat preostalog kratkoročnog kredita poslovnoj
banci i stiče uslov brisanja zaloge iz sudskih akata. Ako se preduzeće
’’Budućnost’’ a.d. odluči da zalogu proda po povoljnoj ceni pre
vremena dospeća kredita, tada ono o istoj traži saglasnost poverioca,
koji donosi uslovnu odluku nakon uverenja da je na tržištu postignuta
povoljna cena i da se iz naplaćenog potraživanja može izmiriti
celokupni dug i pripadajuća kamata na dotični dug. Viškom slobodnih
novčanih sredstava (po povratu duga i isplati kamate) preduzeće
’’Budućnost’’ a.d. Subotica samostalno raspolaže.
Ukoliko preduzeće ’’Budućnost’’ a.d. Subotica ne može izmiriti dug
prema poslovnoj banci u momentu njegovog dospeća, tada se od strane
’’Meridian banke’’ pristupa javnoj licitaciji, odnosno prodaji gotovih
proizvoda koji su pod zalogom (često po nižoj ceni) radi namirivanja
potraživanja poverioca.
Preduzeće ’’Budućnost’’ a.d. u toku korišćenja kratkoročnog kredita
ima obavezu da redovno izmiruje kamatu poslovnoj banci u iznosu od 15%
(12% primarna kamatna stopa + 3% uvećana kamatna stopa) na godišnjem
nivou, da snosi troškove uskladišćenja zaliha gotove vode od 2% i
troškove premije osiguranja u iznosu od 1%, što ukupno iznosi 18% (12%
+ 3% + 2% + 1%).
2.7. FINANSIRANJE DOBAVLJAČKIM KREDITOM
Dobavljačkim kreditom kupac koristi obavezu prema dobavljaču kao
kratkoročni izvor finasiranja. Ovaj kredit se može nazvati I
trgovačkim ili komercijalnim kreditom, pošto on podrazumeva uzimanje
robe na kredit koji kupac mora vratiti u određenom roku.
Kreditne uslove određuje dobavljač. Uslovi plaćanja razlikuju se s
obzirom da li se radi o ponuđenim kasa-skontom ili ne. Kasa-skonto
predstavlja popust koji prodavac daje kupcu u slučaju plaćanja odmah
pri preuzimanju robe ili pre ugovorenog roka plaćanja. Kada dobavljač
kupcu ne odobrava kasa-skonto kupac ima interesa da obavezu plati
poslednjeg dana kreditnog perioda.
Kada dobavljač nudi kasa skonto za prevremeno plaćanje tada kupac može
da bira da iskoristi kasa-skonto plaćanjem u diskontnom roku ili da
plati poslednjeg dana. Tada kupac snosi trošak finasiranja ovim
kreditom jer je u pitanju oportuitetni trošak koji je nastao zbog toga
što kupac nije iskoristio mogućnost plaćanja manje cene za kupljenu
robu.
3. ZAKLJUČAK
Teorijska i praktična iskustva ukazuju da je moguće definisati rešenje
likvidnosti koje neće ugroziti rentabilnost preduzeća, uz uslov da se
radi o stabilnim partnerima (preduzeću i banci) koje će se međusobno
finansijski ispomagati. Dakle, uslov je da preduzeće vodi zdravu
finansijsku politiku, da ima dobru finansijsku situaciju i finansijski
posmatrano stabilnu poslovnu banku.
U uslovima kada je priliv manji od odliva novčanih sredstava, razlika
bi se pokrivala iz finansijskih sredstava poslovne banke. U uslovima
kada je priliv veći od odliva novčanih sredstava, razliku bi preduzeće
uplaćivalo na račun kod poslovne banke. Za ekonomiju zaliha se često
kaže da je direktno zavisna od poslovnih poteza koje povlači
menadžment preduzeća. Svako ubrzanje obrta zaliha direktno utiče na
smanjenje ciklusa gotovine i smanjenje troškova preduzeća. Kratkoročni
izvori finansiranja neophodni su za pribavljanje obrtnih sredstava u
vidu gotovine, kratkoročnih hartija od vrednosti, potraživanja od
kupaca i zaliha u svim njihovim pojavnim oblicima. U toku redovnog
poslovanja najveći deo nastaje spontano.
4. LITERATURA
1.
dr Vunjak, Nenad, Finansijski menadžment, Ekonomski fakultet,
Subotica, 2005.
2.
dr Krasulja, Dragan; dr Ivanišević, Milorad, Poslovne Finansije,
Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.
3.
dr Vunjak, Nenad, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet,
Subotica, 1991.
4.
dr Pušara, Kostadin, Poslovne finansije, VPŠ, Novi Sad, 2000.
www.maturski.org
17